Поремећај раста код деце се може открити и пре рођења

Током трудноће ултразвучним прегледом се прате антропометријски параметри, односно телесни параметри фетуса и на тај начин се прати његов раст, и уколико постоји фетални застој раста, ту дијагнозу поставља акушер, наводи професор др Милош Јешић, неонатлог из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, гост Јутарњег програма.

„Акушер у току рутинског прегледа мери одговарајуће параметре који су индиректни показатељи телесних параметара. На пример, дужина бутне кости фетуса, затим се може мерити обим трбуха и обим главе. У том периоду су нам битни сва три телесна параметра, за разлику од каснијег периода, када је главни параметар раста телесна висина“, објашњава професор Јешић.

Телесна висина се у педијатрији користи од прве године живота детета, када прохода, а пре тога је аналогни параметар телесна дужина.

Постављање дијагнозе феталног застоја раста се врши у другој половини трудноће и то врло прецизно захваљујући графиконима раста на којима линија раста мора да има узлазну путању све до самог порођаја. Уколико дође до заравњења платоа кривуље то је знак да је дошло до застоја раста.

Узроци феталног застоја раста

Међутим, број узрока који доводе до овог застоја је јако велики и креће се од озбиљне патологије до лакших поремећаја, а постоје и одређени фактори ризика који могу довести до овог застоја.

Пре свега, наводи професор Јешић, постоје бројни фактори везани за генетику, као и конституционални фактори. Велики утицај има и режим исхране мајке током трудноће. Такође, утицаја имају и бројне конгениталне инфекције, такозване урођене инфекције, пре свега вирусне. У случају ових инфекција застој раста се јавља секундарно.

Узрок могу бити и бројне хромозомске аберације, најчешће тризомија 21. хромозома, тј. Даунов синдром или тризомија 18. хромозома Едвардсов синдром, 13. хромозома Патуов синдром и тако даље.

У обзир долазе и конгениталне аномалије, али су најбројније и најчешће урођене срчане мане и аномалије дигестивног тракта. У тешке болести које изазивају застој раста могу се убројати и урођене болести метаболизма.

Фактори ризика

Постоји и велика група социо-економских фактора – пушење, оптерећење мајке у трудноћи, мањи број сати спавања, радно место које захтева дуго стајање и на првом месту стрес.

„Уколико се искључе тешка обољења и испред себе имамо само дете које само има мале телесне димензије, поступак је следећи: Детету треба пружити максимално добру исхрану и негу и омогућити његов раст. Оно што знамо да се дешава унутар две до четири године јесте да 85 до 90 посто те деце, доживи убрзани раст, достигне висину за свој узраст“, наглашава професор.

Ипак, остаје 10 до 15 процената деце која неће доживети убрзани раст, али ни та ситуација није безнадежна, напомиње гост Јутарњег програма, јер постоји могућност примене хормона раста, а та терапија је веома успешна.