Жалфија, лековита биљка коју је Карло Велики највише ценио

Жалфија је горка биљка која се користи против упале грла и крајника, првенствено захваљујући антисептичном деловању есенцијалног уља. Међутим, постоји мишљење да се чај од жалфије не препоручује за пиће, већ само за испирање усне дупље.

Момчило Антонијевић, новинар и народни травар, објашњава да је ово питање врло комплексно и напомиње да се не слажу сви стручњаци у давању одговора на њега.

„Оно што се поуздано зна је да уколико вам је жалфија потребна за испирање уста и грла, усне дупље, за испирање, рецимо десни које крваре, онда жалфију не треба кувати, већ само преливати кључалом водом, оставити да одстоји, најбоље сат времена и процеђени чај користити у току дана за испирање“, препоручује Антонијевић.

Уколико је чај припремљен на тај начин, онда ће се постићи деловање и танина, флавоноида које ова биљка садржи, као и есенцијалног уља које има снажно антисептично дејство.

Међутим, та есенцијална уља садрже и један кетон, тујон, који се налази у још неким биљкама, као што је пелин и вратић, и он код осетљивих особа може да изазове конвулзије.

„Од тог једињења се прави и чувени апсинт, који се правио у 19. веку и који су на Монмартру пили Ван Гог и Тулуз Лотрек. Познато је да је он јако опасан и халуциноген. Прописано је колико апсинт који се данас призводи може да има процената тујона, и то је 10 процената мање него тада. Жалфија због тога може да буде потенцијално опасна“, објашњава народни травар.

Неки од највећих заговорника и љубитеља жалфије, као што је био Рудолф Бројс, чувени немачки травар, сматрали су да жалфију треба припремати на посебан начин уколико чај желимо и да пијемо.

Он је направио чувену „Бројсову мешавину“, која се састоји од жалфије, матичњака, кантариона и нане, а припрема се тако што се жалфија прво прокува. Остави се да ври неколико минута, па се додају остале биљке које се не кувају и на тај начин то етерско уље жалфије испари.

„Али постоје и они фитотерапеути који кажу да може да се пије чај од жалфије који се само прелива кључалом водом, с тим што га не би требало пити у великим количинама. Једна до две шоље чаја у току дана и не дуже од две до три недеље у континуитету“, упозорава Антонијевић.

Благотворна дејства жалфије

– Жалфија је једна од ретких биљака која помаже у спречавању прекомерног знојења и делује јако добро као хормонални балансер па се посебно препоручује женама у менопаузи у борби против валунга, изненадних налета врућине.

За ту намену добро је комбиновати жалфију са матичњаком који смирује, али и са анисом који такође садржи фитоестрогене супстанце.

– Жалфија може помоћи и у регулисању менструалног циклуса и препоручује се код оскудних и болних менструација.

– Јако добро делује на органе за варење. Пошто је у питању горка и ароматична биљка у комбинацији са другим сличним биљкама, као што је трава ива, смиље и пелин, делује благотворно на нашу јетру, поспешује варење, спречава надутост.

– Жалфија у комбинацији са пелином је један од најбољих лекова против цревних паразита.

– Купке од жалфије се користе против појачаног знојења ногу, што је нарочито препоручљиво људима који имају атлетско стопало, јер поред тога што делује антисептично против бактерија, жалфија делује и фунгицидно. Кандида је врло осетљива на жалфију. Уколико постоји системска кандида, може да се пије чај од жалфије, посебно у комбинацији са другим биљкама које делују на кандиду, као што је лист ораха или вранилова трава.

– Док нису откривени антибиотици, жалфија је била један од главних лекова у борби против бактеријских инфекција, па је коришћена чак и у лечењу туберколозе.

Осим лековитих својстава, жалфија је и добар зачин. Италијани је пуно користе у кухињи, а Јапанци праве темпуру од жалфије. Јако добро се слаже уз меса, пачетину и свињетину.