Колико се „стресирате“, ФОН зна одговор
Готово да више нико није толерантан на стрес и што је земља развијенија, већи је проценат грађана свих узраста који код лекара иду због проблема који је повезан са стресом. А може ли се стрес измерити и може ли се утврдити са чим је повезан? На катедри за електронско пословање ФОН-а направили су уређај за мерење стреса и тестирали га на студентима док су бранили дипломски рад.
Реакција организма на различите стресоре је увек иста – расте ниво адреналина, шећера, масти у крви, сужавају се крвни судови, повећава се крвни притисак и лучење желудачне киселине.
Да би се стрес измерио, треба све то пратити. Код дипломаца који су пре одбране свог рада на таблету гледали релаксирајући материјал, стрес није регистрован ни пре ни после испита. Код друге групе уређај је забележио промене пулса.
„Стрес се може пратити помоћу различитих носивих уређаја, као што су паметни сатови, наруквице патике, наочаре, паметни рајфови и паметне капе“, објашњава проф. др Александра Лабус са катедре за електронско пословање ФОН-а.
Сензори, уграђени у предмете које свакодневно користимо, могу да региструју стрес у сваком моменту, а податке о томе требало би да прате изабрани лекари. Лечење на даљину је наша будућност.
„Може да се мери ЕКГ, зато што постоје различити уређаји који се могу поставити у оквиру паметних мајици или се може поставити уређај близу срца, може се поставити сензор на мишице да би се пратила покретљивост руку или ногу. Може се чак користити паметна пилула која може да мери ниво шећера у крви и крвни притисак, телесну температуру“, истиче проф. др Александра Лабус.
И на позитивне и на негативне промене у свакодневном животу, нарочито када су нагле, једна од десет особа није у стању да одговори без стреса. Ми нисмо изложени стресу, како се обично каже. Стрес сами себи правимо и реагујемо као и наши далеки преци. Тело се спрема за једну од само две могућности – бори се или бежи.
Коментари