Ево разлога зашто заврћемо рукав и примамо вакцину у мишић надлактице

Професорка са Универзитета Пердју, Либи Ричардс, са искуством рада у јавном здравственом систему и као мајка двоје радознале деце, често је била у прилици да чује питање зашто вакцину примамo у мишић надлактице те је одлучила да јавности објасни разлоге за то, преноси портал Сајенс алерт.

Пре свега, треба напоменути да се већина, али не све вакцине дају у мишић – то је познато као интрамускуларна инјекција.

Неке вакцине се дају и орално. Друге се дају поткожно, као оне против морбила, заушака и рубеола. Међутим, већина се даје у мишић.

Али зашто је мишић толико важан и да ли је место толико битно? И зашто мишић руке – звани делтоид – у врху рамена?

Мишићи имају имунске ћелије

Мишићи су изврсно место за примање вакцине јер њихово ткиво садржи важне имунске ћелије које препознају антиген, део вируса или бактерије који добијамо из вакцине и који изазива имунску реакцију.

У случају појединих вакцина против ковида 19 не примамо антиген, већ упутство за производњу антигена. Имунске ћелије у мишићном ткиву прикупљају те антигене и представљају их лимфним чворовима.

Убризгавање вакцине у мишићно ткиво одржава садржај локализованим и омогућава имунским ћелијама да алармирају остале имунске ћелије да приону на посао.

Чим имунске ћелије у мишићу препознају вакцину, оне преносе антиген у лимфне судове, које их затим заједно са антигеном преносе до лимфних чворова.

Лимфни чворови су кључне компоненте нашег имунског система и садрже више имунских ћелија које препознају антигене из вакцина и започињу имунолошки процес стварања антитела.

Група лимфних чворова налази се у подручјима у близини места примене вакцине. На пример, делтоидни мишић на руци се налази у близини лимфних чворова смештених испод пазуха. Када се вакцина дâ у бутину, у близини су лимфни чворови у препонама.

Мишићи локализују све ове активности

Мишићно ткиво истовремено настоји да локализује реакцију на вакцину, односно да је ограничи на одређеном месту. Зато убризгавање вакцине у мишицу понекад изазива упалу или бол на месту убода.

Када се одређене врсте вакцина убризгају у масно ткиво, повећава се могућност иритације или упалне реакције јер је масно ткиво мање прокрвљено, што доводи до слабије апсорпције неких састојака вакцине.

Вакцине код којих су потребна и помоћна средства или састојци који појачавају имунски одговор на антиген, морају да се убризгају у мишић како би се избегла већа иритација или упала. Ти додаци делују на разне начине како би се подстакла што јача реакција имунског система.

Постоји још један важан разлог када је место примене вакцине у питању, а то је величина мишића.

Одрасли и деца од три и више година, вакцину добијају у делтоидни мишић надлактице, а деца млађа од три године вакцину ће добити на средини мишића бутине јер су им мишићи руку мали и слабије развијени.

Следеће питање у склопу вакцинације је и практичност, наглашава професорка Ричардс и поставља реторичко питање: „Можете ли да замислите како у простору за масовну вакцинацију људи скидају панталоне да би примили вакцину? Заврнути рукав је много једноставније и прикладније“.

Разне заразне болести осим ковида 19 захтевају да здравствени систем организује масовну вакцинацију у што краћем временском периоду.

Када се и то узме у обзир, као и све друго наведено, мишић надлактице је логичан избор јер је најдоступнији медицинском особљу.