Више рибе на нашим трпезама, мање лекова у кућним апотекама

Риба је богата омега-3 масним киселинама, беланчевинама, витаминима, а нутриционисти препоручују да је конзумирамо бар два пута недељно. Највише рибе се прода и поједе за време божићног и васкршњег поста, али генерално немамо навику да се бар два пута недељно нађе на нашој трпези.

Професор рибарства на Пољопривредном факултету у Београду, др Зоран Марковић, истиче да пре свега, немамо навику да једемо рибу, а често је и цена и наш плитак џеп један од узрока.

„Иако, генерално гледано, уколико упоредимо цену рибе са ценом других меса која конзумирамо, онда ћемо видети да је то мање-више ту негде приближно. Али често губимо из вида да је, рецимо, за конзумног шарана потребан 20 пута дужи период да се узгаји, него пилетина или пет пута дужи од узгоја јагњади“, истиче професор.

Према подацима Републичког завода за статистику количина конзумиране рибе се већ годинама креће нешто изнад пет килограма. Незванични подаци кажу да је око седам килограма, а требало би да буде бар, четири пута више како бисмо дошли до европског просека од 23,5 килограма.

Више рибе, мање лекова

Познате су бројне предности које има конзумирање рибе, а научници са Харварда су на основу резултата истраживања спроведеног 2003. године дошли до закључка да једна конзерва туњевине од 200 грама има идентично дејство на наш организам као аспирин.

„Када бисмо конзумирали много више рибе, много мање аспирина и других лекова би нам било потребно. Ништа нема хранљивије и потребније нашем организму, када се говори о месима, од меса рибе. Не само да имају више витамина, него ту су и минерали. Посебно су значајне управо те полинезасићене масне киселине, омега-3 и омега-6 које штите наш организам не само од вирусних инфекција већ и кардиоваскуларних болести, дијабетеса, гојазности, психичких болести попут депресије и деменције“, наглашава професор Марковић.

Како да препознамо квалитетну рибу

Када треба да одлучимо коју рибу ћемо купити професор наводи да када треба да поредимо, увек је боља жива од свеже рибе, свежа од замрзнуте и замрзнута од конзервисане.

Ако бирамо свежу рибу месо мора бити конзистентно, очи морају бити бистре да бисмо били сигурни да је свежа. Уколико можемо да је додирнемо, ако се прст одмах врати, значи да је тонус добар и да је свежа, уколико остане удубљење, значи да није. Уколико се по шкргама развлаче неке беле нити, то је знак да није свежа јер шкрге би требало да буду јасно црвене, као крв.

„С друге стране, када видимо да је нека риба изузетно јефтина треба имати на уму да то није без разлога. Значи вероватно да рок трајања истиче за неки дан и  морамо водити рачуна и о томе“, напомиње гост Јутарњег програма.

Замрзнута риба је мање добра у поређењу са свежом, али то је један од начина да рибу сачувамо одређени временски период, али не би смела да буде замрзнута дуже од четири месеца.

Згађење вода и квалитет рибе

Често се као један од разлога зашто не конзумирамо више рибе наводи страх да рибе потичу из загађених вода. Пецају се у близини фабрика, а многе у себи имају велику количину тешких метала штетних по људско здравље.

Професор Марковић сматра да је то неоснован страх јер се на тржишту не налази таква риба, већ риба која је узгајана у рибњацима који су под ветеринарском контролом и не постоји могућност да у маркете и рибарнице дође риба која ће нам угрозити здравље.

„Та коју пецамо поред великих река или поред великих загађивача и места где се изливају отпадне воде у велике реке то је спортско-рекреативни риболов за личне потребе. Они то не би требало да раде, али таква риба не долази на тржиште, то није дозвољно по нашем закону“, наглашава проф. Зоран Марковић.