Једна од десет особа има оштећење слуха после инфекције коронавирусом

Још нема довољно доказа који би потврдили директну везу између инфекције коронавирусом и проблема са слухом. Ипак, сумње постоје, јер се све већи број пацијената жали да им се, поред губитка чула мириса и укуса, за време и после прележане болести слух погоршао.

Постоје поједине светске студије које потврђују повезаност коронавируса са проблемима слуха, а гошћа Јутарњег програма, доцент др Нинослава Драгутиновић, оториноларинголог и супспецијалиста аудиолог, наводи да је веза потврђена о чему сведочи и клиничка пракса.

„Постоји већ око 185 релевантних истраживања, али нису урађени на великом броју пацијената. Истакла бих да су колеге из Ниша урадиле дијагнозу на сто пацијената која је и даље једна од већих и релевантнијих студија по питању утицаја ковида 19 на оштећење слуха“, напомиње докторка Драгутиновић.

Оштећење слуха може да се јави акутно током терапије и лечења инфекције или постепено после прележане инфекције, чак и две до три недеље касније, истиче докторка. Пацијенти би требало да буду обавештени о томе и да уколико примете пад слуха у ма коликом степену потребно је да се обрате лекару и ураде испитивање.

„Дешава се да људима то не смета много јер је углавном поремећена разумљивост говора. Они код којих акутно настане губитак слуха, они ће сигурно доћи код лекара. Важно је знати да у привих 36 до 48 сати може доста да се учини одговарајућом терапијом“, наглашава др Драгутиновић.

Коронавирус као и остале врсте вируса, попут цитомегаловирус, варичеле, херпес зостер такође имају неуротропно дејство и утичу на оштећење слушног нерва.

Први симптоми оштећења слуха

Уколико наглувост углавном настаје постепено, током година, људи углавном не желе себи то да признају. Први симптом је поремећена разумљивост говора. Особа чује, али не разуме све делове реченице.

„Људи то игноришу с годинама, онда почињу погрешно да тумаче питања, што доводи до нервозе и стресова, посебно код људи који су радно активни. Не желе себи то да признају јер глувоћу везују за старост и немоћ коју већина тешко подноси. За разлику од наочара које људи радо носе, чак су постале и модни детаљ, за слушни апарат свакога веже нека негативна емоција. У суштини немају информацију о слушним апаратима и колико је напредовала електроника и да су они минијатурни, да се не примећују и дају одличан квалитет и природност звука и слушања“, додаје гошћа Јутарњег програма.

У сваком случају, свако би требало чим примети да има проблем са разумевањем говора да дође на проверу слуха. Ту ће добити и информације о свему шта му се дешава и шта се може очекивати, а у разговору с аудиологом ће добити препоруку да проба слушни апарат.

Губитак слуха може бити и последица запушености ушног канала, што се лако решава. Спољашња упала ушног канала такође изазива пад слуха.

„Важно је нагласити да се пад слуха аудиометријом веома лако утврђује, али свуда у свету, као и по препорукама СЗО-а, она није једини параметар за процену. Потребно је урадити и субјективну процену оштећења слуха. То су тестови које пацијент сам ради, јер некада и гранична оштећења слуха од неких 45 до 50 децибела значајно утичу на квалитет живота и зато је та субјективна процена веома значајна јер је корекција слуха често потребна и када није у питању теже оштећење слуха“, наглашава докторка.

Оштећење слуха код младих

Проблеми са слухом долазе и са годинама, али забрињава податак да сваки осми београдски средњошколац има одређен степен оштећења слуха.

„То је тренд свуда у свету, не само код нас с обзиром на то да живимо у окружењу које је веома бучно, а видите да свако дете, па и старији људи имају слушалице у ушима. Деца слушају јако дуго музику и то уз максимално појачану јачину и до 105 децибела, што је потпуно неприхватљиво јер је та јачина дозвољена у трању до 15 минута највише“, објашњава др Нинослава Драгутиновић.

Наш слушни апарат нам на неки начин даје повратну информацију и упозорење када је преоптерећен буком – појављује се зујање у ушима и пад слуха.

Пад слуха не треба посматрати само као нешто што нам онемогућава комуникацију и говор, јер он пре свега нарушава емоције и доводи до депресије. Са средњим нивоом пада слуха могућност појаве Алцхајмерове болести се повећава за 25 одсто. Тако да је трагедија што многе особе дуги низ година одлажу да се позабаве овим проблемом.

„Слушање није само уво. Слушање су и слушни путеви. Слушање је и акустички и емоционални центар у мозгу који нам омогућава да звук који чујемо обликујемо, препознамо и реагујемо на њега. Зато се дешава да се велики број старијих људи проглашава дементним, а у питању је пад слуха“, наглашава на крају гостовања у Јутарњем програму доц. др Нинослава Драгутиновић, оториноларинголог и супспецијалиста аудиолог.