Др Ана Банко отклања недоумице око новог соја и имунитета после вакцине

Последњих дана међу људима се појавио страх од појаве новог соја коронавируса, и често се помиње чувени британски сој, који су крајем прошле године пријавили њихови научници. Међутим, како подсеђа докторка Ана Банко, гошћа Марије Поповић у емисији РТС Ординација, појава мутација није ништа необично у етиологији вируса и њиховој животној еволуцији.

„У Британији је регистрована варијанта која има преко 20 мутација, али најзначајније су оне које су регистроване на ес-протеину који се налази на површини вируса и служи за његово везивање за наше ћелије. Мутације које су овде идентификоване нису заправо нове, али је нова њихова комбинација“, објашњава др Ана Банко.

Оно за шта је било потребно пар недеља да се испита и што је у ствари важно, јесте да се утврди да ли су пацијенти који су прележали ковид-19 имају антитела која реагују на нови сој вируса. Показало се да реагују.

Из неких ранијих података до којих су дошле фармацеутске куће које су развијале вакцину, такође су имали у виду ове мутације и утврђена је ефикасност.

Вирус ће и даље мутирати

Оно што је доказано математичким моделима и епидемиолошким подацима је да се ова варијанта вируса много брже преноси међу људима, а клиничка слика остаје иста и не мења се.

„Постоји предвиђање да ће ова варијанта коронавируса убрзо постати она која доминира међу европском популацијом. Оно што много више плаши научну заједницу је варијанта из Јужне Африке и Бразила. Та варијанта има мутацију коју ми називамо Е-4-84-К, а важна је зато што нека прелиминарна испитивања доказују да антитела у односу на ову мутацију имају нешто слабију ефикасност“, додаје гошћа РТС Ординације.

Ови сојеви вируса су регистровани у више европских земаља, али неминовно је да ће веће секвенцирање откривати нове варијанте. Дужи боравак вируса у људској популацији неминовно ће водити стварању нових варијанти. Те мутације не морају нужно бити опасније, али постоји та могућност. Статистика је неумољива.

Тестови

Сви тестови на коронавирус који су данас у употреби деле се на антигенске тестове, пи-си-ар тестове и серолошке тестове. Прва два се раде помоћу бриса, а серолошки тест анализом крви.

Узима се назофарингални брис. То је јако дубок брис који иде дубоко у нос и мора да се заврти штапић како би се покупиле ћелије и вирус који се налази на њима. Често се узима у комбинацији са орофарнгалним брисом из грла.

„Антигенским тестом доказујемо вирусне протеине, односно вирусне делове које зовемо антигени, а пи-си-ар тестом доказујемо вирусни генетички материјал. То је суштинска разлика између ова два теста и постоје разлике када се они користе и колико су осетљиви“, напомиње докторка.

Оба теста имају исту специфичност од 96 до 98 одсто. Они доказују само постојање Сарс-ков-2 вируса, а не неког другог. Златни стандард за доказивање присуства коронавируса је пи-си-ар тест јер он има осетљивост преко 90 одсто, док антигенски, у зависности од произвођача, имају нижу осетљивост.

„Значи, ако постоји јако мала количина вируса у назофарингалном брису пацијента, антигенски тест то неће моћи да открије, а пи-си-ар тест, зато што ћемо умножити то милион пута, оквирно, чак и мале количине вируса ће моћи да се докажу. То значи да негативан антигенски тест не значи нужно да нема вируса“, наглашава др Ана Банко.

Међутим, уколико пацијент добије негативан резултат на антигенском тесту, а има симптоме, упућује се на пи-си-ар дијагностику како би се добио сигуран доказ да ли се ради о ковиду-19 или не.

Оба теста се раде на почетку инфекције. И нема лажно позитивних пи-си-ар тестова, наглашава докторка. Њихова поузданост је 98 одсто.

Када треба урадити тест

Уколико сте били у контакту са особом која има ковид-19, а немате симптоме, потребно је сачекати пет дана и тек онда урадити пи-си-ар тест како бисте оставили довољно времена да се вирус, уколико је присутан, веже за ваше ћелије, да почне његово умножавање и да сте сигурни да имате довољну количину вируса да бисте открили тестом.

У међувремену треба поштовати мере изолације како потенцијално инфекцију не бисте пренели на укућане или људе из ваше околине.

Зашто неке особе дуго имају позитиван налаз пи-си-ар теста?

Уколико се особа у односу на све друге клиничке параметре добро осећа и прошла је кроз клиничку фазу болести, незахвално је понављати тестирање више пута у кратким временским интервалима. Позитиван пи-си-ар налаз не мора да значи да је особа заразна, посебно код оних пацијената код којих позитивност дуго траје.

„Али тешко је рећи овом пацијентима да се опусте, јер они морају и даље да чувају своју околину докле год је тај резултат позитиван“, наглашава гошћа Ординације.

Колико дуго је неко заразан?

У највећем броју случајева особа оболела од ковида-19 је заразна неких седам до 10 дана, највише 15 и то углавном зависи од имунског статуса тог пацијента.

„Нажалост, морам да нагласим и оне изузетке. Пацијенти који су имуносупримирани, на пример они који су на дугој терапији кортикостероидима због основне болеси, они имају супримирани имунски одговор, инхибиран и они не могу нормално да реагују на било коју вирусну инфекцију, па ни на коронавирус. Код њих може да се успостави дуготрајна, чак и хронична инфекција која може трајати месецима. Али то су јако ретки изузеци“, додаје др Банко.

Серолошки тестови

Серолошким тестовима који се данас користе доказује се постојање Igm и Igg антитела. Igm антитела говоре о присуству акутне вирусне инфекције и јављају се у другој недељи болести.

Igg антитела говоре у прилог старе, прележане хроничне инфекције, оне инфекције која није на самом почетку и обично се детектују негде од треће недеље од почетка инфекције.

То значи да ће у једном тренутку пацијент бити позитиван и на Igm и на Igg антитела – у тренутку када Igm почиње да опата, а Igg почиње да се ствара.

Igg тела ће много дуже трајати. Код неких пацијената су трајала и по четири месеца, код неких шест, а код неких и много дуже. Ово зависи и од почетне концентрације, али то не треба да брине оне који имају добро клиничко стање.

Међутим, веома је важан редослед тестирања, да се не пожури са серолошким тестом,  закасни са пи-си-аром.

Вакцинација и антитела

После вакцинације није обавезно да се ураде серолошки тест како би се доказало постојање антитела, али је реалност да ће многи бити радознали. Серолошка анализа се ради две недеље након примања друге дозе вакцине.

„После примања прве дозе вакцине, било ког произвођача, сматра се да је просечна заштићеност око 50 одсто, што значи да многи људи могу да добију ковид после прве дозе, што се и дешавало. Пуна ефикасност вакцине се очекује након друге недеље после примања друге дозе вакцине“, напомиње др Ана Банко.

Али, морамо имати у виду да Igg антитела можемо тестирати само на ес-протеин јер је то једина заштита коју нам дају све тренутно расположиве вакцине, а то је протеин који спречава да се вирус закачи за наше ћелије. У супротном, резултати Igg антитела ће бити високи без обзира коју вирусну инфекцију имамо.

Безбедност вакцина

Пандемија траје и сама од себе се неће завршити. Вакцинација је једини начин да се она искорени. Поједине категорије становништва не могу да се вакцинишу и наша је обавеза да их заштитимо.

Ове вакцине су развијане више деценија. РНК вакцине се развијају последње две до три деценије и то у онкологији. Већ постоје клиничке студије за карцином панкреаса, а вршено је и клиничко испитивање на вакцини за беснило. РНК вакцине су нешто што је медицина и вирусологија дуго чекала јер се сматра да је то будућност.

„РНК вакцином ми у организам уносимо информацију, сликовито речено, примамо СМС поруку. Наш геном има информације за све што нам треба у нашем организму. То је наш ДНК. Он је сакривен у једру ћелије и он константно шаље СМС поруке. То је само информација. Она уопште не улази у нашу ћелију и наше органеле, наша машинерија почиње производњу ес-протеина. А онда наш имунски систем реагује на ту појаву и ствара тачно одређена антитела“, наглашава гошћа РТС Ординације, доценткиња др Ана Банко.