Зависност од порнографије нема никакве везе са сексом, тврди терапеут

Пандемија ковида-19 изродила је многе споредне ефекте, а један од њих, о коме се нерадо говори, је све већи број мушкараца који су постали овисници од порнографских садржаја. Упркос свеприсутности порнографије, она је и даље табу тема и изазива нелагоду, али као и свака друга зависност, не заслужује подсмех јер се често завршава и самоубиством.

Јеан од оних који се бави овим проблемом је и терапеут Тим Рејгле, који износи зачуђујући закључак да „Зависност од порнографије нема никакве везе са сексом, то је начин како се носимо са болом и емоцијама које не можемо да пребродимо – то је бекство“.

Иначе, Тим је из Пенсилваније и врло добро зна о чему говори јер је још као тинејџер постао овисник од порнографских садржаја. Борио се против тога годинама, али све је кулминирало када је дошао у ситуацију да је готово уништио свој брак и потпуно пореметио односе са децом.

„Доспео сам у стање депресије која се циклично враћала. Више пута су ме на делу ухватили и супруга и остали чланови породице, али сам наравно, као сваки добар лажов, временом усавршио технике скривања. Једо време смо се жена и ја растали, али онда су ме ухватила моја два најбоља пријатеља и они су ме се одрекли. То је био знак за узбуну. Морао сам да се погледам у огледало“, каже терапеут.

То се догодило пре скоро четири године и обећао је да ће своја искуства искористити да помогне и другима. Део тих његових напора је и бесплатна књига у електронском издању Power Over Porn (Моћ над порнографијом), која обрађује зависност у 10 корака. Међутим, већи део времена посвећује директном терапеутском раду.

„Порнографију користимо као утеху или како бисмо затворили очи пред реалним проблемима. То може бити нека траума из детињства, физичко или сексуално злостављање или велика емоционална траума попут смрти родитеља. За мене је порнографија била одбрана од осећања да сам стално приморан да испуњавам неке стандарде. Нисам могао пожелети боље родитеље, али сам увек имао осећај да сам само син пастора Рејглеа, а не Тим. Борио сам се за свој идентитет и стално сам осећао да нисам био довољно добар. Доживео сам и да ме је пар девојака окрутно одбило и то сам на неки начин еротизовао. Када гледате порно филмове, ту вас нико не одбија и не осећате се као да нисте довољно добри. Створио сам свог алтер-ега“, додаје Тим.

Пацијенти који се обраћају Тиму за помоћ припадају разним старосним категоријама. Најстарији је у 60-им, а примећује и да се током пандемије број зависника драстично увећао. „Почели су да страхују од губитка посла или од могућности да се заразе, изоловали су се, а то пружа идеалне услове да се посветите искључиво порнографији“, објашњава Тим.

Главни кривац

Наравно, никога неће изненадити податак да је интернет био главни катализатор процвата порнографије. Више није било потребно да се улаже труди и кријумчаре видео касете кад су снимци високе резолуције све екстремнијих садржаја били свакоме на дохват руке, то јест миша.

„Порнографија је постојала од памтивека, али пре 30 година сте морали да идете у видео-клуб у тајну просторију да изнајмите порно филм. Када сам био дете, морао сам да останем будан до дубоко у ноћ да се докопам рачунара, а сада могу да гледам на телефону било када и било где. И тако се момци 'навуку' на лучење допамина у свом мозгу гледајући порно филмове“.

Друге врсте зависности су очигледне свима. Зависник од алкохола или дроге испољавају физичке симптоме – мршаве, мења им се физички изглед, понашање. Али овисник од порнографије не испољава било какве манифестације, а јако лако се упада у ову замку јер се такви садржаји лако проналазе и углавном су бесплатни, захваљујући великој понуди веб-сајтова попут Порнхаба.

„Основни проблем је што не постоји начин да се верификује старост онога ко гледа или дели садржај. Нема доказа да су девојке које се појављују у филмовима пунолетне и да то чине добровољно. Ови веб портали сносе велику одговорност, али с друге стране, они само капитализују оно што људи траже. Можете то да забраните, али тиме нећете искоренити зависност. Већ 50 година траје битка око тога како су цигарете штетне по здравље, а милиони људи и даље пуше. Заустављање производње не отклања зависност, мора се зауставити потражња“ , наглашава Тим.

Улога жене

Мада су Тимови пацијенти само мушкарци, обраћају му се и жене које траже савет како да се опходе са својим партнерима. Уобичајено питање које их мучи је да ли је разлог што њихов супруг или момак више воли порнографију то што им оне нису привлачне.

„Једна од ствари коју жене не могу да разумеју је да се овде уопште не ради о њима конкретно, мушкарци од порнографије не добијају нешто што не могу од жене, јер то није питање секса. То је емоционално питање. Када сам се ја борио са зависношћу имао сам нормалан сексуални живот са женом, то није утицало на то. Мада могу да разумем зашто жене мисле да је то напад на њих, али морају знати да није њихова кривица или да можда нису довољно привлачне својим партнерима“, напомиње терапеут.

Како победити зависност

Питање зависности од порнографије и даље је веома деликатно и још увек се сматра за срамоту, тако да је јако мали број мушкараца спреман да јавно призна свој проблем. Међутим, ефекат Тимове терапије и опоравка не постоји док се тај праг не пређе.

„Најтеже ми је да допрем до њих; али једном када то прихвате, полако почну да се отварају, мада то некада уме да потраје док скинемо слој по слој и не допремо до корена проблема. Мушкарци тако често подижу зидове и не пуштају никога унутра, али треба пустити људе да пронађу исцељење. Морају бити спремни за промене и да дотакну дно“, напомиње Тим.

Начин да се победи зависност од порнографије сличан је оном на који алкохоличари превазилазе своју. Добија се партнер за одговорност, води се дневник, успоставља дневна рутина и спроводе менталне и физичке вежбе.

Тимов приступ је врло здраворазумски и осигурава да зависници буду свесни да не морају да пате сами. „Само им треба неко да их саслуша, да буде уз њих. Многи момци траже љубав и некога ко би бринуо о њима, желе блискост и мисле да то добијају сексом. Дакле, они то непрестано траже путем порнографије када им је заиста потребан пријатељ – то је оно што покушавам да урадим. Ја нисам лекар или терапеут, ја сам момак који је то прошао и може да се повеже са њима. Подржавам и охрабрујем – а и мене уздижу, помаже ми да останем присебан у својој битци“, признаје терапеут.

Нулта толеранција на порнографију

Тим иначе сада има нулту толеранцију према порнографији. Тврди да не постоји нормалан или здрав начин гледања порнографије. Неким мушкарцима то можда није проблем, али Тим се пита – која је корист од тога?

„Стално нас засипају сликама са сексуалном садржином, у рекламама, на друштвеним мрежама, свуда. Порнографија се тако промовише као добра и здрава ствар у склопу те опште промоције сексуалности. Људи мисле да је добро да млади дечаци гледају порнографију, а не знају да она може одвести у депресију или изазвати разне физичке проблеме, попут еректалне дисфункције. Поражавајуће је, али друштво на то гледа као да у томе нема ништа лоше. Зато опомињем своје клијенте да се на време припреме да не упадну у рецидив“.