Пандемија јесте утицала и на наше ментално здравље, али и то ће проћи

Пандемија као свеопшта криза нас сигурно мења, а оно што сада сигурно знамо то је да је она променила наш начин живота, начин комуникације и многе друге ствари на кратке стазе, а за неке дубинске промене личности треба пуно више времена и када криза буде прошла, а проћи ће, да ћемо се врло брзо вратити пређашњем начину живота, наводи саговорница Иване Божовић, доц. др Ивана Сташевић Карличић директорка Клинике „Др Лаза Лазаревић“.

„Колико ћемо то моћи реално, питање је које остаје. Наравно, страх, анксиозност, неизвесност, све што смо доживљавали нарочито на почетку ових збивања која нам је приредио коронавирус су биле очекиване реакције. Оно што нам је време донело, то је једна врста адаптације. Сви смо се родили да се адаптирамо. Адаптација на стрес, на новонастале околности је најбољи инструмент који нам је еволуција дала да преживимо и већина становништва се за сада адаптирала“, додаје докторка.

Они који нису успели да мобилишу своје најздравије снаге имају неке симптоме, али здравствени систем Србије има довољно ресурса, и људских и осталих, да збрине све људе којима је помоћ потребна, наглашава гошћа РТС-а.

Пандемија је утицала на све, економију, спорт и на живот, а самим тим и на ментално здравље, пре свега у смислу некаквог изазова, напомиње психолошкиња Тања Суботић из Клинике „Др Лаза Лазаревић". Налазимо се у једној кризној ситуацији и ово јесте прилика да покажемо неке своје снаге, али ако имамо и неке слабости и то је сасвим у реду. Постоји начин да се и ту помогне.

Како је пандемија утицала на наше ментално здравље

„Најчешћи проблеми који се јављају су поремећаји са анксиозношћу, са страхом. Има и психотичних реакција које се не могу везивати само за корону. Постоје људи који су сензитивнији и који би и иначе у неким кризним ситуацијама испољавали неке мање адаптивне обрасце понашања, размишљања или осећања. И то је нешто што је уобичајено“, напомиње психолошкиња.

Већина становништва, не само код нас, већ на читавој планети, има неки корпус негативних осећања и то је сасвим очекивано и нормално.

У овом тренутку на Клиници „Др Лаза Лазаревић" нема повећаног броја пацијената, али се, као и уобичајено, очекује повећан број око новогодишњих и божићних празника. Стиже време када се пуно билансира, мањи је број дневних сати, а све то доприноси погоршању расположења.

Уколико осетимо страх, неизвесност, панику врло је важно да прво размислимо због чега се тако осећамо. Важно је знати да све то што осећамо у оваквој ситуацији је нормално, јер ми јесмо сви у неку руку у овом тренутку егзистенцијално угрожени.

„Можемо се заразити. Ако се заразимо, оболети. Ако оболимо, нико не може тачно да нам каже како ће изгледати наш ток болести. У том смислу су осећања нелагоде сасвим очекивана и нормална. У овом моменту када та осећања почну да ремете наш ток живота, када више не можемо да излазимо у сусрет нашим обавезама и уопште не можемо да функционишемо као иначе, то је прилика да се обратимо за помоћ“, наглашава Суботићева.

Грађани целе Србије на располагању имају бесплатне теле-апел линије

Од 16, марта до данас у складу са доктрином Светске здравствене организације Министарство здравља брине о свеукупном здрављу грађана и у тој намери је отворена и линија за психосоцијалну подршку, бесплатни сервис 0800-309-309 на који се јављају грађани са целе територије Републике.

„Нешто више се јављају жене него мушкарци. Јављају се са различитим проблемима, а у ствари динамика пандемије је диктирала проблематику која се тиче менталних сметњи. У почетку су нас највише звали због неизвесности, страха, због тога што је све ово било непознаница. Сада већ више зову они људи који имају неке менталне сметње за које је неопходна интервенција“, наглашава директорка Клинике.

Пуно тога је решено захваљујући кратким психотерапијским интервенцијама телефоном. Могућа је и комуникација путем Скајпа, пре свега за здравствене раднике који раде у ковид систему и који сагоревају током претходних месеци. Постоји и Скајп линија за све људе у унутрашњости који су изгубили одељења психијатрије у болницама које су прешле у ковид систем, додаје др Сташевић Карличић.

Такође, покренута је и Национална линија за превенцију самоубиства на коју се јављају сви којима је помоћ потребна, а не само они који имају суицидалну идеацију. Зову и њихови чланови породице и забринути пријатељи и траже различите врсте помоћи, наводи Тања Суботић.

„До сада смо имали скоро 9.000 позива на тој линији 011/7777-000 која такође ради 24 сата и бесплатна је. Ту такође раде професионалци из области менталног здравља са клинике, тако да смо коначно и ми добили тај теле-апел који доказано помаже у превенцији самоубиства“, напомиње психолошкиња.

Од чега највише страхујемо и шта нам одмаже

Данас људи највише страхују од тога да ће се заразити или ако су позитивни да ће заразити некога са ким живе, породицу, пријатеље. Размишљају о томе с ким су имали контакт. Да ли постоји могућност да су некоме донели вирус. Такође јавља се и јак осећај неизвесности када се разболите од ковида-19 како ће тећи ток болести.

Нажалост на наше ментално здравље утиче и бујица лажних вести које се шире по друштвеним мрежама, као и то што сви причају само о коронавирусу. Од почетка пандемије је апеловано на грађане да је веома важно направити једну дозу колико ћемо времена дневно потрошити на ту врсту информацију, и што је много важније, из којих извора ћемо се информисати. Неопходно је да то буду релевантни извори. Такође је важно да томе не посвећујемо превише времена, саветују стручњаци.

Како да пребродимо овај судар са природом

Пандемија ће се завршити. Она је део природног тока. Ми припадамо природи и ово јесте наш судар са природом, наглашава доц. др Ивана Сташевић Карличић.

За то време осим обавезних епидемијских мера, треба да знамо да идемо ка добром циљу и да је сваки нови дан дан мање до коначне победе над пандемијом целог света, не само наше земље. До тада, праве навике, хигијена спавања, здрава исхрана, што више умерених физичких активности. Вратите се себи. Упознајте себе и своје вољене. Дајте љубав да бисте је примили и то је најбољи савет и за нас и за наше ближње, саветују саговорнице „Клинике Наздравље“.