Псоријаза се не лечи, али се може држати под контролом

Осим што се процењује да у Србији око 150.000 људи има псоријазу, треба напоменути и да се око један и по до два одсто светске популације суочава са овом болешћу. Процене о броју оболелих нису прецизне, с обзиром на то да око 60 до 70 процената оболелих има мање развијену болест која захвата мање од 10 одсто површине коже, тако да се они не јављају лекару и не улазе у регистар оболелих, напомиње гост Јутарњег програма др Жељко Мијушковић.

„До пре неких четрдесет година сматрало се да је псоријаза болест коже и да се ту прича завршава. Јесу неке ћелије коже одговорне за то што настаје псоријаза, али уназад неколико година се зна да није само то, већ да је то системска болест која захвата и друге делове организма и да пацијенти са псоријазом имају веће шансе да оболе од дијабетеса, инфаркта срца и других кардиоваскуларних болести, поремећаја метаболизма и тако даље. Генерално, према немачком регистру, пацијенти оболели од псоријазе су гојазнији него општа популација, тако да је и ту установљена веза“, наглашава др Мијушковић.

Симптоми псоријазе су црвенило коже, љуспање коже, свраб, а некада и бол. Могу се уочити и промене на нокатним плочама. Оно што је врло важно и што дерматолози у првој фази треба да питају пацијента, напомиње доктор, то је псоријазни артритис, односно захватање зглобова као једна од најчешћих компликација, а може се рећи и саставни део клиничке слике псоријазе.

„Код псоријазног артритиса се јавља укоченост, болови у зглобовима и тетивама, зато треба водити рачуна да се на време дијагностикује“, додаје Мијушковић.

Зашто и када се појављује псоријаза?

За појаву псоријазе су одговорне и одређене генетске предиспозиције. Већа је шанса да ће неко оболети уколико су оба родитеља имала псоријазу или само један. То не значи да ће је дете аутоматски имати већ само да има предиспозицију.

Псоријаза се може јавити у било којој животној доби. Може се јавити на рођењу, а у литератури има података и да се код једног пацијента појавила у 108. години. Међутим, постоје два најчешћа врха учесталости, а то су између 20. и 30. године живота и између 40. и 50. године, али се може јавити у било којој животној доби.

Да ли се псоријаза може излечити?

„Псоријаза не пролази али се може држати под контролом адекватним терапијама. Ја бих то упоредио са хипертензијом или дијабетесом. Пацијенти контролишу своје вредности нивоа шећера или висину притиска, али се не може рећи да више немају те болести, већ да на адекватан начин лече или контролишу своју болест“, наглашава дерматолог.

Медицина још не зна шта је кључни разлог зашто се болест јавља и зашто се одређени гени експонирају да би дошло до настанка болести. Оно што се сигурно зна јесте да код одређених форми болести инфекција стрептококом може да покрене псоријазу, као и неки лекови.

„Код већине пацијената нећемо успети да сазнамо шта је узрок, иако ће велики број њих навести стрес који се десио непосредно пре појаве промена на кожи. Стрес као системски одговор организма је одговоран и за многе друге болести које могу да настану, тако да је могућ узрок појаве и ове“, истиче др Жељко Мијушковић.

Предрасуде које прате ову болест

Псоријазу прате и бројне предрасуде и важно је нагласити да не постоји начин на који би се псоријаза могла пренети са једне особе на другу, наглашава доктор Мијушковић. Ипак, стигматизација тих пацијената је велика и у разговорима са њима и члановима Удружења оболелих од псоријазе увиђа се да ни лекари, можда, нису довољно свесни колико је та стигматизација заступљена.

„Ови пацијенти имају исте жеље као и сви други људи. Желе да иду на плажу, да пливају, да се рукују са другим људима, да буду у контакту, а некада то буде онемогућено. Поготово млађи људи имају велики проблем. Тако да би требало наћи начина како да се помогне тим пацијентима, а то је на првом месту адекватно лечење“, додаје гост Јутарњег програма.

Многи мисле, такође, и да је псоријаза козметички проблем, али како наводи доктор, постоје радови немачких аутора још из педесетих година који су потврдили да је и артеросклероза у вези са псоријазом. Пацијентима увек више смета оно што се види на кожи него оно што се не види, али морају бити свесни да та инфламација која се појављује на кожи постоји и унутар организма.

Што се тиче квалитета живота пацијената оболелих од псоријазе, постоје валидна истраживања која потврђују да је њихово стање једнако као и код пацијената оболелих од других хроничних болести – опструктивне болести плућа, дијабетеса и слично. Тако да псоријаза одавно није само козметски проблем.

Терапија

Условно се може рећи да је лакши облик болести уколико је псоријаза захватила мање од 10 одсто површине коже, а умерено тешки и тешки преко 10 одсто површине. Једино се лакши облици могу лечити локално, наношењем крема и масти. Све преко тога није могуће.

Од прошле године о трошку Републичког фонда је доступна и такозвана биолошка терапија која је у свету позната већ двадесетак година, тако да пацијенти који испуњавају одређене критеријуме и задовољавају одређене услове примају и ову терапију.

Према процени британских стручњака, ипак само један одсто оболелих испуњава ове критеријуме. То су углавном пацијенти који су пробали све друге облике лечења и нису успели или су били контраиндиковани са неким терапијама и треба да добију овај вид терапије који је комфоран, добар и има веома добар резултат.

„Наше искуство за ове непуне две године је јако добро. Ми смо давали ову биолошку терапију и раније у оквиру разних донаторских програма и ти резултати су далеко бољи него што су, такозвани стари видови лечења“, додаје др Мијушковић.

Нажалост, нико не може дати трајну гаранцију да пацијент који добије било који вид терапије, па чак и биолошке, током шест месеци или годину дана, после тога више никада неће имати промене на кожи. То је немогуће рећи и најчешће није тако, али уколико добијају одређени вид терапије који им одговара и који је безбедан за њега и под контролом је лекара, то може веома успешно да се држи под контролом, наглашава на крају гостовања у Јутарњем програму, др Жељко Мијушковић начелник функцијске дијагностике Клинике за кожне и полне болести Војномедицинске академије.