Ако не желите да се трујете арсеном обавезно кувајте пиринач и баците прву воду

Ова особина пиринча потиче највише до начина на који се узгаја - у потопљеним пољима која му омогућавају лакшу апсорбцију тог канцерогеног једињења из земљишта.

Људима је токсичност арсена позната још од давнина, али је опасност његовог уноса кроз пиринач тек однедавно доспела у жижу интересовања.

Једна студија прошле године тестирала је 55 различитих типова пиринча који се продају у Великој Британији и утврдила да више од половине има више нивое арсена од оних које су дозвољене за бебе и децу до пет година узраста.

Друго истраживање утврдило је повезаност између уноса пиринча и смртности услед кардиоваскуларних болести.

„Постоји велика забринутост због уношења арсена кроз пиринач“, каже стручњак за земљиште Маној Менон са Универзитета у Шефилду.

Како одстранити арсен, а задржати хранљиве састојке

Срећом, протеклих неколико година дошло се до неколико начина како смањити ниво неорганског арсена у пиринчу, било испирањем или кувањем.

Међутим, многи од ових метода могу да нашкоде и осим арсена избаце и корисне материје из пиринча.

У новој студији, Менон и његов тим истражили су различите методе да виде који је најбољи начин у смањивању арсена, а да се истовремено сачувају хранљиве материје.

Најбољи начин је да у шерпу или посуду у којој спремате пиринач ставите 4 пута већу количину воде. Када вода прокључа, ставите пиринач и кувајте га пет минута.

Онда проспите воду (у којој се налази велики део арсена), улијте нову у промеру 2:1 и оставите да се спрема на слабој или умереној ватри док се вода не апсорбује.

На тај начин у води коју сте просули извуче се око 54 одсто арсена из браон пиринча и чак 73 одсто из белог.