четвртак, 14.05.2020, 22:13 -> 22:34
Извор: РТС, Индекс, newscientist.com
Срећа у несрећи – у изолацији смо се здравије хранили
Током пандемије коронавируса и мера изолације здравије смо се хранили. Мање су се користила готова јела, више куповало воће и проврће – резултати су прелиминарног истраживања спроведеног међу готово 11.000 потрошача из 11 земаља.
„С обзиром на то да су људи били присиљени да проводе време у кући, испробавали су нове рецепте и изгледа да су бацали много мање хране. Током изолације су се хранили здравије, оброци су припремани код куће и конзумирало се више воћа и поврћа“, наводи Шарлота Де Бакер, координаторка истраживања које су спровели научници са Универзитета у Антверпену.
Узорак су чинили испитаници из Аустралије, Белгије, Чилеа, Уганде, Холандије, Француске, Аустрије, Грчке, Канаде, Бразила и Ирске. Истраживање је спроведено онлајн на добровољној основи у раздобљу од 17. априла до 7. маја, од чега је 6.700 испитаника било из Белгије. План је да се прошири на још око 25 земаља, а коначни резултати ће бити објављени до краја јуна.
Мање су се јеле грицкалице
Анкета је показала да је већина испитаника из земаља обухваћених истраживањем смањила куповину готових и полуготових јела која се припремају у микроталасној рерни.
„Конзумирање грицкалица, поручивање хране из ресторана или преко интернета и полуготове оброке заменили смо кувањем и припремом хране код куће“, каже Азербејџанка која живи и ради у Бриселу описујући шта се променило у њеном домаћинству током пандемије. „Изгубила сам четири килограма и на то сам врло поносна“, додаје.
У готово половини земаља обухваћених анкетом показало се да људи купују мање сланих грицкалица и слаткиша, премда је њихова укупна продаја остала стабилна.
Kонзумирање сланих, масних и слатких намирница обично је у порасту кад су људи под стресом, но у време пандемије коронавируса та повећана потреба за одређеним намирницама у многим државама замењена је домаћим производима, сматра Де Бакерова.
На пример, у Чилеу је забележен велик пад продаје грицкалица, али и највећи пораст потрошње брашна и квасца. Потрошња меса, рибе и алкохолних пића у време пандемије остала је иста
Појачана брига о здрављу
Де Бакерова наглашава да прелиминарни резултати упућују на веома јасне нове трендове и сматра да се они вероватно у догледно време неће мењати јер је пандемија подстакла људе да мало више воде рачуна о здрављу и здравије се хране.
Мјуријел Брернар, власница белгијске онлајн трговине органском храном, била је приморана да готово удвостручити број запослених како би задовољила потражњу купаца за свежим органским производима.
У свим земљама обухваћеним анкетом људи су током карантина куповали веће количине свежег, конзервираног или смрзнутог воћа и поврћа, а та се промена, каже Де Бакерова, може протумачити као појачана брига за здравље.
Тренду је веројатно допринела и чињеница да су људи морали пажљиво да испланирају време које ће провести у супермаркетима које је било ограничено.
„Ако направите списак за куповину и унапред испланирате оброке, много је мања вероватноћа да ћете у колица убацити неке нездраве намирнице“, објашњавају истраживачи.
Испробавање нових рецепата
Учесници анкете, већином жене, одговориле су да су током изолације испробавале нове рецепте, користећи и остатке хране од претходног дана, што је смањило савремени тренд бацања хране.
Овакав однос према храни вероватно је повезан и са страхом од несташице, верује Де Бакерова и вероватно ће нестати када полице у супермаркетима поново буду пуне, а не полупразне.
И поред тога верује да ће се неке прехрамбене навике задржати и кад прође раздобље епидемије. У многим државама изолација је трајала дуже од шест недеља, што је довољно дуг период да потрошачи развију нове навике.
Уједно, испробавајући нове рецепте стекли су самопоуздање у погледу кулинарских вештина, па ће вероватно наставити да кувају и када се све заврши, нада се Де Бакерова.
Ипак, неки пољопривредници су били на губитку. Затварање ресторана смањило је потражњу за производима попут гљива, салате и зачинског биља, показују подаци компаније "Freshfel Europe", која заступа европски сектор произвођача свежих намирница чији се годишњи промет процењује на 200 милијарди евра.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар