Пандемија нас прогања и у сновима

Друштвене мреже горе од објава окупљених под хештегом #pandemicdreams. Kорисници размењују најнеобичније снове и ноћне море, као и искуства са сновима који су обележени страхом, несигурношћу и неким новим световима.

Стручаци истичу да је то у овој ситуацији сасвим нормална појава, пише Си-Ен-Ен.

Стресне информације које наш мозак покупи и акумулира током дана, манифифестују се у облику ноћних мора.

„Врло је могуће да наш мозак тражи мање стресно раздобље. Баш као кад не можете да се опустите и покушавате да мислите о о лепим стварима и догађајима“, истиче проф. др Меир Кригер са Универзитета Јејл.

Стручњаци, ипак, не могу са сигурношћу да кажу зашто сањамо. 

„Постоји једна еволуцијска теорија према којој мозак користи снове како би искушао различите сценарије који би у стварном животу били рискантни или претећи по живот“, каже професор психологије Џејсон Елис, са Универзитета Нортумбрија.

Друга теорија је она о „сакупљању сећања“ која сугерише да током сна наш мозак врти нове информације које је прикупио током дана и обликује их у нова сећања или их пак једноставно слаже и придодаје ономе што већ знамо.

„Кад посматрамо људски мозак током сна, видимо разлику између фаза у којима неко сања и у којима не сања додаје професорка.

Трећа теорија која можа и најбоље објашњава „бег“ и која би у нека боља времена објаснила сан као „регулацију расположења“. Сан ту дође као начин решавања проблема које искусимо током дана.

Зато, током пандемије ништа необично није сањати детињство и нека срећнија времена. То је само механизам којим се бранимо од црних вести с којима се суочавамо током дана. Ноћне море су резултат управо тих вести, иду у прилог теорији о прикупљању и процесирању информација.

Неки од савета које нуде стручњаци су да угасите мобилне телефоне пар сати пре одласка на спавање, као и да не гледате у било какав екран.