Зашто на Старом континенту живе најздравији људи

Шпанци имају „сијесту“ од давнина, кратки поподневни одмор, да би сточари предахнули током летњих врућина. А срчане болести су ређе код људи који се редовно одмарају пола сата дневно, а такве особе и боље памте.

На Исланду су увек бринули о здрављу људи. На Блумберговом индексу најздравијих земаља за 2019. годину, Исланд је заузео треће место, одмах после Шпаније и Италије.

Можда звучи невероватно, али нордијска исхрана има неке сличности с медитеранском која је добра по здравље људи: иако мањка воће и поврће, то је исхрана с мање масти и протеина, али с канола уљем (уљем из уљане репице), дивљим бобицама и коренастим поврћем.

Базира се на свежој риби и омега-3 масним киселинама што су кључни састојци здраве исхране Исланђана. На цени су пре свега харинга и бакалар, а национални специјалитет је ферментисани морски пас.

Исланђани узимају уље из јетре бакалара, сваког дана током зиме, када је тешко добити довољно витамина Д од сунчеве светлости. Све ово помаже да не дође до укочености зглобова, што је повезано с артритисом.

Италијани примењују „фанго“ терапију (терапију блатом). Третман лепоте блатом постоји још од старог Египта. Глина са обала Нила наносила се на лице и кожу ради побољшања изгледа и текстуре.

Блато се мешало са минералним или термалним водама

Стрес погађа имунолошки систем и може да проузрокује висок крвни притисак, умор, па чак и срчане болести, а терапија блатом може да помогне. 

Финци примењују „терапију контраста“. Наиме, многи Европљани посећују сауне, али Финци више од осталих. Тамо постоји једна сауна на две особе. Овај контраст има предности за здравље кардиоваскуларног система.

Један колумбијски неуропсихијатар увео је француску софрологију или вежбање „динамичног опуштања“. У Француској и Швајцарској ова врста вежби јако је популарна.

Комбинује утицај истока и запада, медитацију, технике дисања, позитивну психологију и визуелизацију, са циљем постизања смирености и контроле.

Француске студије су откриле и позитивне ефекте у помагању пацијентима оболелим од рака да смање своју анксиозност, стрес и страх.

У Великој Британији, „софрологија“ се учи у клиникама у Лондону, сат времена кошта 100 фунти. У Француској и Швајцарској покривена је здравственим осигурањем, користе је професионални спортисти, а учи се у школама и болницама.

Данска има "hygge", који се односи на границу пријатности и лакоће, што подстиче благостање и сигурност. Битно је да уживате у сваком тренутку и цените све око себе.

Холанђани имају "uitwaaien", вештину која подразумева боравак у дивљини, на ветровитом времену, када се вози бицикл или се шета. Суштина је у промени „лошег ваздуха“, а то оставља осећај бистрине и свежине у телу. Студија из 2018. године показала је да излазак у парк може смањити ризик од дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести, стреса, превремене смрти...

Шведску „фику“ пореде са западњачком паузом за кафу и представља још један пример скандинавске филозофије здравља. Спорији је начин живота како би се предност дала друштвеним интеракцијама.

Швеђани воле теретане, чак 21 одсто популације уписано је у фитнес програме.

А Грци воле медитеранску исхрану која обједињује све врсте хране, као и здраве навике земаља са југа Европе. Ова исхрана богата је воћем и поврћем, интегралним житарицама, маслиновим уљем и незасићеним мастима, с умереним уносом млека. Медитерански начин исхране повезан је са дужим животним веком, штити од болести, смањује ризик од депресије, спречава дијабетес.

Немци примењују „кур“, који је у Европу стигао пре неколико векова, а у Немачкој је његова традиција дуга око 200 година.

Од краја 18. века, па све до Другог светског рата, било је уобичајено одмарати се у санаторијуму са плански вођеним опоравком.

Ова врста туризма зове се „Лас Вегас здравље“. Композитори и писци одлазе тамо како би стварали, док други одлазе како би се опоравили или само одморили.