Поленске алергије кренуле кад им време није

Агенција за заштиту животне средине почела је са мерењем концентрације полена у ваздуху од фебруара месеца. Према тренутним извештајима, дрвеће је почело да цвета. Највећи алерген је бреза коју тек чекамо у пуном цвету, али ту су још и леска, јова, чемпрес, брест.

Гост Јутарњег програма, доктор Жикица Јовичић, алерголог са Института за алергологију Клиничког центра Србије, наводи да је примећено, већ одавно, да у принципу, када поредимо реакције пацијената на полен, сезону можемо поделити на два дела.

„Пви део сезоне је када пацијенти имају јаке реакције на почетне зелене вредности, односно на минималне концентрације полена. И то је управо разлог због кога треба одмах да се јаве лекару. Негде до средине сезоне та осетљивост се смањује. С друге стране, такође је примећено да аеро загађење значајно доприноси повећању сензибилизације, тако да без обзира што загађење тренутно није акутни проблем, на дуге стазе ће сигурно изазвати поремећаје“, наглашава алерголог.

Поред тога, у току је сезона респираторних тегоба, па се поново намеће питање како разликовати симптоме алергије од прехладе. Доктор наглашава да је прехлада само лимитирајућа болест код највећег броја рино вируса, значи да је симптоматологија негде слична, али она траје до седам дана. Пацијенти који су сензибилисани већ и ранијих сезона су имали симптоме и умеју да разликују та два стања.

„Тако да ако се не јави неки бол или вирулентна секреција и ако симптоми трају преко седам дана, наравно да ће се радити о алергији. С друге стране, чак и ако узму антихистаминике пацијенти који имају вирусну инфекцију, неће погрешити, чак постоји и неки мали протективни ефекат за неке сојеве риновируса које испољавају поједини антихистаминици“, напомиње доктор Јовичић. 

Подаци говоре да свако четврто дете има алергију, најчешће поленску, али у последње време се примећује да чак и старија популација, ван онога што су лекари учили у књигама, људи од 40, 50 и више година, почињу први пут да испољавају алергијске симптоме. Претпоставља се да је промена животне средине и животних стилова довела до тога да су сви постали много осетљивији.

Добро уравнотежен имуни систем је један од кључева за решавање овог проблема, али питање је колико лекари могу да утичу на то, јер је део узрока лежи у наслеђу, а део у факторима животне средине. Раније се бронхијална астма лечила ригорозним вежбама пре појаве ефикасне терапије, тако да физичко вежбање и активност се препоручују, али оно што је ограничење за пацијенте у сезони полена, треба избегавати физичку активност на отвореном, јер ће појачати симптоме.

„Трудноћа је иначе стање имуносупресије, значи у највећем броју, трудницама, негде у 70 одсто случајева, се смањује симптоматологија и то нама лекарима иде на руку. Код 25 до 30 одсто остане готово исто. Оне би требало да имају боље консултације са лекаром у погледу узимања терапије, саветује доктор.

Алергијске упале горњих дисајних путева треба лечити, јер дуготрајне и вишегодишње тегобе могу да узрокоју. пре свега, појаву астме, упалу синуса, појаву полипа у носу, коњуктивитиса и бројних других нежељених стања.

У Европи од 10 до 30 одсто малишана болује од алергијског ринитиса, а око 8,4 одсто пати због астме, хроничног упалног обољења дисајних путева. Европски лекари указују на то да ће до 2025. године половина становништва имати ове проблеме. Доктор напомиње да су у Европској унији чак израчунали да би се 140 милиона евра могло уштедети уколико би се ове болести правилно лечиле, а још више ако је могуће да се превенирају.

„Алергија није здравствени проблем који доводи до смрти, али значајно уништава квалитет живота, значајно уништава радну продуктивност и значајно утиче на школску децу“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, др Жикица Јовичић.