Зашто су нам деца гојазна, неактивна и неспретна

Деци је, каже се, највећа снага у ногама. Међутим, истраживања су показала да 80 одсто деце није физички активно. Гост Јутарњег програма, педијатар др Саша Милићевић наглашава да гојазност деце има размере епидемије, али да не обраћамо довољно пажње на тај проблем.

„Невероватно је кад чујемо податак да је за последњих 50 година гојазност деце у свету порасла за 300 одсто. То је болест и не бисмо смели да бежимо од те речи. То не значи да ако дете има пар килограма више да је болесно, али сама склоност ка гојазности захтева систематско праћење, поготово када је реч о дечјој популацији“, истиче доктор.

Председник Српског савеза професора физичког васпитања и спорта, Мирослав Марковић, наводи да се 80 одсто деце не бави спортом и да се са физичком активношћу среће само на часовима физичког и здравственог васпитања у школи.

„Инсистирамо управо на том аспекту здравственог васпитања јер смо приметили да је све више гојазне деце, да имају повишен притисак, дијабетес типа два, масну јетру. Настојали смо да децу, а посредно и родитеље, едукујемо кроз програм здравственог васпитања, шта је то и како треба да се понашају када се хране, у слободно време или у школи“, напомиње гост Јутарњег програма.

Савремене технологије су допринеле да се човечанство и иначе мање креће, тако да се може рећи да сви патимо од болести која се зове хипокинезија, додаје Марковић. Поред изразите физичке неактивности, проблем представља и начин исхране. Но поставља се питање, када је већ константован проблем, шта учинити и одакле почети.

„Када се дете роди, оно се креће, њему је то основна потреба и треба је поспешивати, буквално од рођења, јер родитељи су пример својој деци. Уколико се родитељи не крећу, неће се ни деца кретати. Значи, први стуб здравственог васпитања је у породици“, напомиње Марковић.

Савез професора физичког васпитања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Атлетски савез Србије су потписали протокол о сарадњи и покренули програм „Дечја атлетика“ у оквиру кога ће бити обучено 600 наставника и учитеља.

„Циљ овог пројекта није увођење неког новог предмета, већ да учитеље и наставнике физичког унапредимо, да им дамо компетенције шта је то ново и иновативно што могу увести у наставу физичког и здравственог васпитања, а тиче се атлетике. То је примена нових реквизита, нових вежби које су деци јако интересантне. А оно што је најважније, то је да поспешимо локалне самоуправе да уложе мало у тај спорт као што је атлетика јер она је база, без ње није могуће бавити се било којим спортом“, наглашава председник Савеза, Мирослав Марковић.

Било је најава да ће школе обезбедити бесплатне часова тениса, пливања и других спортова, али, на пример, двадесет школа у Србији нема ни салу, нити услове за основну физичку културу и спорт. Али у настави физичког су уведене основне садржаје које може да реализује и школа која нема потребне услове, а то је минимум који је потребно да дете савлада.

„Деци не треба мерити само температуру. Треба мерити и тежину, кожни набор и применити остале методе којима се утврђује гојазност, као и да у свакој ординацији педијатра постоји вага где ће дете чим уђе да се измери. Јер ако сада не лечимо, касније ће здравствени систем имати више трошкова. Родитељи се заваравају да ће кад порасту деца да се 'извуку'. А данас постоји толико продавница здраве хране, сви причају о дијетама и здравој исхрани, а никада нисмо имали више гојазне деце, напомиње на крају гостовања у Јутарњем програму, др Саша Милићевић.