Дете има право на свој укус – саветују лекари
Америчка Академија за педијатрију објавила је у марту да намирнице на које су деца најчешће алергична, бебама треба полако давати пре навршеног шестог месеца.
Препоруке америчке Академије за педијатрију су базиране на обимној енглеској проспективној студији. Праћен је развиој више хиљада беба и утврђено је да ако се инкриминисане намирнице које су потенцијални изазивачи алергија, као што су јаја, риба, житарице, соја, кикирики путер, уводе у исхрану од бебиног четвртог месеца, ризик за настанак алергије је два и по одсто.
Уколико се са увођењем ових намирница крене од шестог или седмог месеца, вероватноћа за појаву алергија је седам и по одсто, објашњава професор др Војислав Перишић, гастроентеролог гост Јутарњег програма.
„Стари педијатри, на пример професор Чупић, он је уводио јаја у исхрану беба од навршеног четвртог месеца. Његово образложење је било да ко једе жуманце нема анемију. Ове студије су у ствари потврдиле оно што смо ми и раније знали, али смо били веома опрезни“, наглашава професор Перишић.
Наши педијатри користе светске статистике које говоре да око осам одсто деце има проблем са алергијским реакцијама. Ако је дете на природној исхрани, а уводе се инкриминисане намирнице у исхрану беба од четвртог месеца, онда ће ризик бити мањи. Ово једино не важи за астму, додаје гост Јутарњег програма.
Млеко, јаја, риба, житарице и кикирики, затим црвено воће и поврће су најчешће намирнице које су инкриминисане као највећи алергени. Но, уколико нема података у породици да су постојале алергије, без икакве бојазни их треба уводити у исхрану беба још од петог месеца, тврди гастроентеролог.
Врста и начин исхрана мајке у току гравидитета и дојења је у ствари навикавање бебе на храну коју ће касније у животу конзумирати. То ће имати утицаја само на формирање укуса код детета, али заблуда је да има икакве везе са потенцијалним развојем алергија, наглашава професор.
Исхрана беба неукусним кашицама од пиринча, шаргарепе и кромпира, кашица које нису зачињене, ускраћују деци могућност да развијају укусе.
„Ускратили смо јаје и племениту белу рибу беби од пет месеци која поред тога што ће утицати на мозак и на структуру нашег нервног система, на витамински састав, ускратили смо и укусе. Ускратили смо хранљиве нутријенте и ускратили смо развитак укуса“, наглашава професор Перишић.
Професор препоручује да намирнице које су потенцијални алергени, треба уводити постепено и одвојено.
„Најпре дамо једну намирницу. Сачекамо пет дана и уколико нема реакције, идемо на следећу. Поврће се може више комбиновати, јер су изузетно ретке алергије на шаргарепу, кромпир, тиквицу, броколи, али њиховом употребом модулирамо укусе уз увођење ових, такозваних, опасних намирница. То је комплекс радњи и не смемо му приступити схоластички. Дете има право да развија свој укус“, закључује гост Јутарњег програма, професор др Војислав Перишић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар