Нутритивне декларације на прехрамбеним производима од 15. јуна

Нова нутритивна декларација садржи информације о нивоу шећера, соли, масти и других вредности производа. Обавезни су и подаци о хранљивој вредности, величини порције, калоријама и препорученом дневном уносу производа.

Потрошачи кажу да на амбалажи најчешће траже информације о саставу и истеку рока трајања.

Произвођачи не желе увек да све информације о производу ставе на декларацију, а потрошачима је важан што већи број података.

„Јасније информације на производу колико садржи шећера, масти, колико протеина, соли. Друга новина јесте новина у вези са одговорношћу. Та одговорност је проширена пре свега на малопродајне објекте. И трећа главна новина односи се на сектор прераде меса и рибарства, односно дефинисани су случајеви када уз назив производа стоји да је нешто са додатком воде, када та вода није технолошки оправдана“, објаснио је Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде.

Потрошачи више нису неинформисани и желе да знају шта купују.

„Према подацима које ми имамо сваки трећи потрошач пажљиво чита декларације приликом свакодневне куповине и труди се да на основу тих информација донесе праву одлуку. Зато је важно да те информације буду јасне, прецизне како би купац могао да донесе праву одлуку приликом куповине“, каже Никола Папак из компаније „Делез Србија“.

У Србији расте број хроничних, незаразних болести повезаних са исхраном, кажу стручњаци.

„Нутритивна информација је предуслов да потрошач може да направи адекватне изборе хране и унапреди своје здравље, а такође да за новац којим располаже купи најквалитетнији производ управо читајући колико нутријената има на 100 грама производа или по порцији производа“, објаснила је др Даница Зарић из „Ихис нутриционизма“.

У Европској унији се од 2016. примењују нутритивне таблице. Иако још немају законску обавезу, у Србији неке велике, углавном стране компаније, већ примењују такво означавање производа.