Кад "Др Гугл" преписује погрешне рецепте

Када се обратите „доктору Гуглу“ за помоћ и напишете да имате на пример бол у грудима, ваша онлајн дијагноза ће гласити: ангина пекторис, инфаркт, анксиозност...

Свака болест има велики број симптома, а човек са истим симптомима може да болује од различитих болести. Ипак многи „доктору Гуглу“ и даље безусловно верују. То показују бројна истраживања, али и искуства лекара и фармацеута.

Према неким проценама, сваки трећи пацијент у Србији узима лекове на своју руку. Поред комшија и рођака, главни консултант им је „доктор Гугл“.

„Људи када примете да их нешто боли или када примете да нагло мршаве укуцају те ствари које им се дешавају. Имају портале, сајтове. Пошто је то јако широко, ви можете да налетите на све и свашта. Чак ми то и пријатељице кажу, па су онда неке направиле и проблеме. Нису биле озбиљне, али су се и опаметиле да не узимају нешто на своју руку“, указује Бојана Марковић из Удружења „Плави круг“.

Онлајн лекару највише верују млађи. Тако себи постављају дијагнозу, преписују терапију, а ако се и деси да посете лекара, његову дијагнозу одмах проверавају на интернету.

„Врло често, кад има неко симтоме или тегобе, покуша да пронађе решење на интернету. Не могу рећи да је то свакодневна пракса, али се релативно често виђа у пракси. Оно што најчешће користе јесте да провере своје новопостављене дијагнозе на интернету, шта оне подразумевају, који вид лечења се све користи, па у неким ситуацијама покушају да користе и додатну, коју су нашли на интернету“, напомиње др Мирјана Миладиновић из Дома здравља Палилула.

Неретко, пацијенти дођу у апотеку и инсистирају да добију лек за који су, уз помоћ савета на интернету, проценили да ће им ублажити тегобе.

„Оно што је неко наше искуство јесте прекомерна употреба антибиотика, има ту препарата за лакше или теже поремећаје. Од неких блажих психичких тегоба, депресије, анксиозности до неких озбиљних стања. Нажалост, сада се све може наћи на интернету, појављују се и лекови за хроничне болести, цела плејада за животно неугрожавајућа стања: потенцију, мршављење...“, истиче Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

Др Мирјана Милановић напомиње да претрага преко Гугла може да доведе до примене погрешних лекова, који могу да погоршају стање или да проузрокују различите нусефекте.

„Могу и да изазову и алергијске реакције, које могу бити фаталне за пацијенте“, додаје Милановићева.

Сви самоуки лекари морају да знају да колико год да је мала, ниједна таблета није безопасна. Зато не узимајте лекове на своју руку и не игноришите лекара.