Више од 50 одсто људи у Србији са вишком килограма

Стручњаци упозоравају да се последњих деценија број гојазних у Србији и свим другим земљама у свету и Европи удвостручио. Главни кривци за то су нередовна, лоша исхрана, брза храна али и неактивност.

Са којим подацима данас стручњаци излазе пред Српску академију наука и уметности, где се први пут одржава такав скуп, што показује колико је велик тај проблем, открива академик Драган Мицић са Медицинског одељења Српске академије наука и уметности.

„Подаци указују да је епидемија гојазности захватила цео свет па и Републику Србију и тренутно оперишемо са подацима да више од 50 одсто популације у Србији има проблеме са телесном тежином, при чему 34 одсто њих има прекомерну телесну тежину и 21 одсто има праву гојазност“, објашњава Мицић.

Мицић истиче да је циљ Светске здравствене организације да сузбије епидемију гојазности до 2025: „СЗО прави процене како се гојазност креће по земљи, а оно што је прави разлог укључивања Српске академије у оквир овог циклуса јесте податак који су показали за Србију. Они очекују да ће доћи до пораста гојазности до 2025, што значи да нисмо успели да зауставимо тај тренд пораста, а наша намера је да скренемо пажњу, да заједничком акцијом покушамо нешто што би могло да заустави ову епидемију.“

Мицић наводи забрињавајући податак где постоји тенденција пораста гојазности и међу децом у Србији и додаје шта предузети као превенцију: „Превенција појаве гојазности у трудноћи код мајки – дојење детета превенира појаву гојазности код новорођене деце – затим регуларна физичка активност, чак се размишља о повећању броја часова физичке активности у школама, потом о ужинама које су дате од стране нутрициониста – програмирана количина калорија потребна деци за одређени узраст.“

Мицић додаје да Српска академија има идеју да се на данашњем скупу размене мишљења, дају сугестије и да се јаве препоруке: „То је нешто што Српска академија може да уради, да се активно укључи у ту борбу против гојазности у свету, али посебно и у Србији.“

„Имамо идеју да направимо следећу конференцију која би се тицала физичке активности, да направимо Србију у покрету. Хајдемо сви да уведемо 150 минута физичке активности недељно. Не треба посебно никакви услови – једна брза шетња, са лаким знојењем пред крај – то је довољан физички напор који ће потрошити калорије које су вишак“, наводи Мицић савет за промену лоших животних навика.

Здрава храна више кошта и то је чињеница, а док не постанемо богатији, морамо да покушамо да смањимо количину калоријског уноса, јер без тога нема смањивања тежине, закључује Мицић.