Вежбање помаже код учења – али четири сата касније

Нова информација прелази у дугорочно знање кроз процес стабилизације и интеграције сећања, пише истраживачки тим у магазину Current Biology.

Вежбање активира одређене хемијске супстанце у мозгу које се ослобађају током физичке активности, укључујући допамин, норадреналин и фактор раста назван БДНФ.

„Мозак после учења обрађује нове информације још неко време. Физичка активност може да побољша те процесе после учења“, открио је главни аутор студије Гиљен Фернандез, начелник Института за мозак, спознају и понашање „Дондерс“ у Најмегену у Холандији.

Да би открили када вежбање највише помаже учењу, истраживачи су регрутовали 72 учесника студије који су морали да повежу 90 локација са фотографијама током периода од 40 минута.

Учесници су подељени у три групе – једна група је вежбала убрзо након учења, друга група вежбала је четири сата касније и трећа група није имала никакву физичку актвност. Два дана касније, током тестирања је коришћена магнетна резонанца како би научници могли да прате мождане активности испитаника.

Група која је вежбала четири сата након учења знатно је била боља на тесту, док је група која је вежбала одмах после учења урадила приближно исто као и група која није ни вежбала.

Активност у хипокампусу, делу мозга задуженом за формирање сећања, била је веома слична међу учесницима који су вежбали четири сата касније, а знатно мања код осталих учесника.

Док јака сећања остају свакако упамћена, истиче Фернандез, слабија сећања која се иначе заборављају у једном дану могу трајати дуже ако мозак ослобађа више допамина и норепинефрина.

Особе које желе да унапреде своје знање треба да имају интензивне тренинге да би се ослободила довољна количина жељених хемијских једињења у мозгу, додао је Фернандез, али је упозорио да не треба ићи предалеко: „Врло интензивне вежбе могу имати негативне ефекте“.

Неколико недеља кардио-вежби, као што је трчање, могу утицати на хипокампус и побољшати памћење.