Срби све ближе ЕУ – више не једу 100 кила хлеба годишње!

Члан Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) Бранислав Гулан рекао је да је 2006. године потрошња хлеба по становнику била 101,5 килограма, а девет година касније само 83,71 килограма.

То значи да је просечан унос ове намирнице смањен 17,53 одсто за протеклих девет година и сада је 290 грама мања од количине хлеба коју поједе један Немац.

„Глас који Србе бије да једу највише хлеба у Европи одлази у историју“, нагласио је Гулан додавши да становници српског главног града годишње на трпези имају 70 килограма те намирнице, колико и Аустријанци, док Немци имају 84, а Данци 72 килограма хлеба.

Београђани, како је нагласио, смањену потрошњу хлеба надокнађују пецивом, којег поједу 10 килограма годишње, док је конзумација тог значајно скупљег производа од житарица у неразвијеним подручјима упола мања и у тим крајевима хлеб је и даље доминантна намирница па се у јужној и источној Србији поједе 92 килограма по глави становника за годину дана.

Стручњаци, како наводи Гулан, имају различита мишљења о томе зашто је дошло до тако драстичног пада конзумирања, некада најзаступљеније животне намирнице у Србији.

То је један од сигнала да је сиромаштво отишло толико далеко да више ни „сиротињска намирница“ не може да се приушти у довољној количини, док други тврде да је грађане начин живота натерао да батале хлеб.

„Објашњење стручњака је да њиве све више обрађују машине, тако да се сељаци, а у Србији постоји 631.000 газдинстава, све мање физички троше. То захтева и мању потрошњу сланине и хлеба на њиви, после тешког физичког рада. Наука тврди да се људи данас све више хране у пекари, јер им је то јефтиније него да направе ручак. То указује да нам је пао животни стандард, али и темпо живота је такав да је значајан број људи због посла одсутан од куће, па не купују хлеб већ једу ван куће. Зато купују пецива, која су често због својих додатака много нездравија од хлеба“, навео је Гулан.

Гулан је подсетио да се у Србији већ пола века хлеб производи углавном од пшенице која се у Србији просечно сеје на 580.000 хектара и доноси род од око 2,5 милиона тона зрна годишње.

Према његовим речима, за исхрану становништва и залихе потребно је око 1,6 милиона тона зрна, па од укупне годишње производње у Србији за извоз просечно годишње остаје око милион тона пшенице.

Гулан је нагласио и да хлеб спада у најстарије припреману храну нагласивши да се у Британском музеју у Лондону налази хлеб стар око 4.000 година који је пронађен уз египатске мумије које су се сахрањивале са хлебом.

Он је навео и да је хлеб ју Европу стигао из Египта, преко античких Грка, док су Римљани производњу хлеба довели до савршенства и у Риму су основани први пекарски цехови и пекари су добили засебан занат.

У Србији је, према речима Гулана годишња мељава пшенице 1,2 милиона тона и од тога се произведе око 860.000 тона брашна које се утроши за производњу хлеба и пецива, непосредну потрошњу тановништва, тестенине, кондиторску индустрију и извоз.

За нормално функционисање како је додао, потребно је око 780.000 тона брашна па постоји простор да се повећа његов извоз.