Како је живети са астмом

За астму се знало још у старом Египту, а први пут описао ју је Хипократ 450 година пре нове ере као специфични респираторни проблем. И док с једне стране медицина напредује, с друге број оболелих расте - и то је оно што забрињава стручњаке. У свету од ње болује око 300 милиона људи, а процењује се да ће за деценију тај број порасти за још 100 милиона.

Напади гушења, свирање у грудима, кашаљ - они који су осетили те симптоме знају колико је заправо астма тешка болест!

„Пет година пре тога имала сам проблеме са алергијом. Пила сам терапију за алергију и онда је после тих пет-шест година кренуло гушење. Први пут у Врњачкој Бањи, у мају када је кренуло цветање. Уплашила сам се јако, прекинула одмор и кренула одмах за Београд. Баш сам имала јако гушење“, прича Весна Пуповац.

Дејан Димић, помоћник директора Градског завода за плућне болести и туберкулозу из Београда, објашњава да у Србији пет одсто људи болује од бронхијалне астме, што је свако седмо дете и сваки 20 одрасли, а тај број расте из године у годину.

Док здравом човеку пролеће доноси радост, за астматичаре попут Весне то је једно од најтежих годишњих доба. То бележи и картотека Градског завода за плућне болести.

„Највећи број обололелих имамо с пролећа или јесени, када је највећа концентрација полена, трава, корова и дрвећа у ваздуху. Узроци су бројни и тачан број узрока и механизама настанка астме није познат. Али свакако су велики број алергена, аерозагађења - свакако дуванска индустрија, хемијски фактор, али свакако и генетика“, објашњава др Дејан Димић.

Није се одувек знало да су астматичарима непријатељи полен, гриње, кућна прашина. И за то данас постоји рецепт.

„Уз помоћ лекара све је под контролом. Користи се инхалациона терапија. Нормално живим“, каже Весна Пуповац.

Годинама се сматрало да оболели од астме морају да се клоне било какве физичке активности. Међутим, најновија истраживања побила су тај став и промовисала управо супротно.

„Постоје олимпијски и светски шампиони, који болују од астме и који постижу врхунске резултате. Превентива је здрав живот“, додаје др Дејан Димић.

Ову хроничну болест треба схватити као животног партнера, са којим желите да живите што квалитетније. Рецепт је једноставан - узимајте редовно терапију, идите на контроле и избегавајте окидаче који узрокују нападе. Ако то не урадите, морате знати да ће болест прећи у тежи облик.