Утврђено порекло смртоносне колере

Канадски и аустралијски научници успели су да идентификују сој бактерије колере и да установе да је смртоносна бактерија, изазивач великих епидемија широм света у 19. веку, „стара“ само 5.000 година.

Откриће је објављено у најновијем броју америчког медицинског часописа New England Journal of Medicine.

Истражујући један добро очуван узорак црева човека који је умро у Филаделфији 1849. године, научници су успели да открију одакле је потекла бактерија соја Vibrio colerae, која и данас, ширећи се водом, хара најсиромашнијим земљама света.

Експерти су утврдили да постоје две врсте колере, које сматрају „класичном колером“, а која је највероватније изазвала између пет и седам најсмртоноснијих епидемија у 19. веку, а све су почеле у Бенгалском заливу, у Индији.

„Схватити еволуцију заразне болести омогућава да се разуме како се развија болест током времена и који фактори утичу на њено преношење“, објаснио је један од коаутора студије - Хендрик Поанар, професор генетике и директор студије о старим узорцима ДНК на Универзитету )Макмастер“ у Канади.

Стручњаци за колеру са „Харварда“ и Института „Џонс Хопкинс“ похвалили су напоре и налазе својих колега, иако се у потпуности сложили са одређивањем старости бактерије.

За разлику од туберкулозе, богиња и других болести које миленијумима муче човечанство, колера је прилично савремена. Прва глобална пандемија избила је 1817. године на плодним пространствима Индија и Бангладеша где се Ганг и Брамапутра уливају у Бенгалски залив.

Раније су научници сматрали да је смртоносни сој колере настао пре 50.000 година, али ново истраживање враћа молекуларни сат и показује да се мутација бенигног Vibrio bacteria соја у смртоносну колеру много брже одиграла. Сада је јасно да је болест „стара“ тек 5.000 година, а можда чак и неколико стотина година.

„Овакви закључци су изузетно важни. Клима на индијском потконтиненту је пре 5.000 година постала доста сувља, па су насеља на рекама постала могућа“, каже Поанар.

Претпоставља се да је тада, махом безопасна, Vibrio bacteria, која живи у естуарима широм света, почела да се прилагођава на људске домаћине и коначно развила могућност да ствара протеине којима отвара поре у ћелијским мембранама и људским цревима, што узрокује изливање ћелијског садржаја.

Порекло бактерије колере је дуго било мистерија јер научници нису могли да испитају старе узорке. Та патогена клица остаје у цревима где се касније распада те практично не постоје остаци ДНК те бактерије.

Научници су тако утврдили да постоји сој бактерије звани „класичан“ и савремени „Ел Тор“, који је последњих деценија потпуно заменио класични сој.

Светска здравствена организација процењује да се годишње јавља три до пет милиона случајева обољевања од колере у свету, а умре између 100.000 и 120.000 људи.

Симптоми колере су дијареја која доводи до нагле, драстично велике дехидрације, а без лечења смрт наступа врло брзо.