Фрижидар – расадник бактерија

Парче меса, кришка лубенице, неопрано поврће могу бити потенцијална опасност чак и кад се чувају у фрижидеру.

И у млечним производима бактерије се лако развијају, често и опасне. Кад се то открије на тежи начин, обично је касно, неко је већ болестан.

Може се, наравно, веровати и искуству домаћице, али, павлака, која је отворена два дана стајала у фрижидеру, може се однети на анализу.

Весна Палибрк Пантић из Градског завода за јавно здравље каже да зависно од врсте узорака цене могу да варирају, али да микробиолошка анализа једне намирнице износи између четири и четири и по хиљаде динара. 

Више се исплати редовно чистити фрижидер. Лети га треба прати једном у 15 дана и у воду за испирање додати лимун и сирће, па неће бити плесни.

Фиока за поврће и воће је најопасније место у фрижидеру, са чак 780 пута више бактерија него што се сматра безбедним.

Ешерихију коли у фрижидер уносимо са намирницама. Листерија је једина бактерија која се размножава на ниским температурама.

Најчешће је има у сиру и месним прерађевинама. Ако је напољу 40, у фрижидеру треба да буде бар четири степена.

„Листерија није тако честа зато што код здравих особа она не прави неке велике проблеме. Међутим, код трудница, старијих или особа са нарушеним имуним системом може изазвати озбиљне проблеме, па чак и угрозити живот“, објашњава Палибрк Пантић.

Честа тровања показују да се ни руке не перу током припреме хране. Занемарује се и чињеница да и на паковању понекад има опасних бактерија.

Ни поврће се не пере темељно. На пример, купус се углавном пере само споља, а и на унутрашњим листовима се крију опасни микроорганизми. Није свеједно ни на коју полицу се стављају намирнице.

Храна, температура, влага, прави су услови за бактерије, а људи као да се труде да им угоде.

Намирнице се углавном држе у кесама, а то је за њих сауна. Тако фрижидер, замишљен као сигурна кућа за намирнице, може да постане идеално место за микроорганизме.