Створен први вештачки бубрег!

Амерички научници објавили су да су први пут у лабораторији направили вештачки бубрег, да су га успешно пресадили на животињама и да је почео да производи урин.

Сличне технике стварања једноставних вештачких делова тела већ се користе на пацијентима. Бубрег је, међутим, досад први од најкомпликованијих органа који су научници успели да направе у лабораторијским условима.

У студији, објављеној у часопису Nature Medicine, истиче се да вештачки бубрези нису тако ефикасни као природни, али истраживачи регенеративне медицине верују да то подручје има огроман потенцијал.

Бубрези филтрирају крв како би из ње уклонили отпадне материје и вишак воде. То су и најтраженији органи за пресађивање, са дугим листама чекања.

У овој техници, научници користе стари бубрег који очисте од свих старих ћелија како би добили калуп сличан саћу кошнице. Потом се бубрег реконструише ћелијама узетих од пацијента.

Ова техника имала би две значајне предности над актуелним видом пресађивања бубрега. Наиме, ткиво би одговарало пацијенту који више не би морао да цео живот пије лекове за потискивање имуног система ради спречавања одбацивање пресађеног органа.

Тиме би се, уједно, знатно повећао број органа доступних за трансплантацију. Већина органа у понуди бива одбачена, али би се они могли искористити као основ за стварање нових.

Довољно и 10 до 15 одсто функционалности

Како преноси Би-Би-Си, ови вештачки бубрези су дело истраживача Oпште болнице Масачусетса (MGH).

Научници су из пацова извадили бубрег и с њега „испрали" све старе ћелије. Добили су мрежу протеина, својеврстан калуп који обликом наликује бубрегу и садржи мрежу крвних судова и дренажних цевчица.

Потом су убризгане нове ћелије које су се везале за калуп, те је на тај начин бубрег реконструисан.

Лабораторијска тестирања показала су да је у поређењу са природним, вештачки бубрег у стању да производи 23 одсто урина.

Након пресађивања пацовима, производња урина пала је на свега пет одсто.

Вођа истраживања др Харалд От објаснио је, међутим, да би враћање чак и делића природне функције бубрега могло да буде довољно.

„Рад бубрега од 10 до 15 одсто вас већ чини независним од хемодијализе", навео је у изјави за Би-Би-Си.

„Мислим да би потенцијални клинички учинак успешног третмана био огроман", истакао је От, подсетивши да само у САД тренутно на пресађивање бубрега чека 100.000 болесника, а да се годишње обави свега 18.000 трансплантација.