Земља здравља и дуговечности

Светскa Здравственa Организацијa (СЗО) и Уједињене Нације (УН), располажу подацима који показују да се Јапанци већ деценијама налазе међу просечно најдуговечнијим и најздравијим људима на свету.

Један од највећих узрочника смрти у развијеним земљама света је болест срца и крвних судова, а Јапанци се, упркос стресу који проузрокује изузетно дуго радно време, скучени простор и пренасељеност у тој земљи, налазе знатно испод светског просека када је у питању повишени крвни притисак.

Највећи изазивач болести срца и крвних судова је гојазност, а тај проблем у Јапану је далеко мањи него на Западу.

Према подацима СЗО, у Јапану је 5,3 одсто мушкараца и само 3,5 одсто жена у држави гојазно, док је светски просек гојазности за мушкарце 10, а за жене 14 одсто.

Разлоге за то треба тражити пре свега у исхрани која се у Јапану, који је у потпуности окружен морем, базира на пиринчу и прерађевинама од соје, те на већој конзумацији рибе и морских плодова.

Услед тога Јапанци једу мање меса, хлеба и соли, који се сматрају узроцима гојазности, повишеног холестерола и крвног притиска.

Поред исхране, на смањену гојазност у „Земљи излазећег Сунца", утицај имају и врло снажна козметичка, као и хемијска индустрија, које константно и агресивно путем медија нуде мноштво препарата за мршављење и допуну исхрани, те намећу идеал лепоте који поспешује куповину таквих производа.

Када је реч о стилу живота, запослени у Јапану због дужег радног времена у односу на друге индустријске земље, не вежбају много као Европљани и Американци.

Пропорционално, имају више домаћица него у другим развијеним земљама, а оне се често баве разним врстама рекреације, од којих су у последње време нарочито популарни хавајски и тахићански, па и трбушни плес.

Највећем ризику изложене су старије особе, а оне у Јапану живе врло активно. Јапански пензионери, који чине чак 23 одсто укупне популације, често иду у дуге шетње када обилазе храмове, паркове и вртове, те иду на излете у историјске градове и регионе познате по јавним купатилима која омогућавају пријатну релаксацију.

У Јапану је врло популарно планинарење, у чему учествује и доста пензионера у седмој, па и осмој деценији живота. Они се често одлучују и на путовања у иностранство. Али добро здравље и дуговечност нису само достигнуће појединца, већ и читавог друштва.

Јапанци су већ неколико деценија у самом светском врху по дуговечности, међутим када је ова земља половином шездесетих година ушла у Организацију за економску сарадњу и развој (ОЕCD), заправо, имала је најкраћи очекивани животни век међу развијенијим индустријским земљама, чланицама те организације.

Петнаест година касније, захваљујући великом економском напретку и успостављању доброг здравственог система, Јапан је постао земља са најдужим очекиваним животним веком на свету.

У тој далекоисточној земљи данас се доста ради на превенцији. Често се спроводе систематски прегледи и медијске кампање, које враћају позорност на одређене типове обољења, не само због генерално високе свести о потреби да се очува здравље, већ и зато што брзо старење популације финансијски све више напреже здравствени систем и државни буџет.

Велики број јапанских компанија има обавезне темељне годишње прегледе за запослене старије од 40 година, а неке и за све раднике без обзира на годиште.

На тим прегледима обавезно се мери и проценат масти у организму, будући да се гојазност схвата као проблем који, прикривено, погађа и особе мале телесне тежине које нису довољно физички активне.

Спортски клубови у Јапану су, слично као у Америци, углавном у саставу средњих школа и универзитета, па се велики број младих бави спортским активностима на полупрофесионалном нивоу, што такође доприноси општем добром здрављу популације.