Плакање побољшава здравље!

Научници са Универзитета „Индијана" недавно су доказали да мушкарци који плачу имају веће самопоуздање него они који суздржавају сузе.

Докази указују да сузе смањују алергије, ублажавају бол код реуматоидног артритиса, регулишу имунолошки систем и друго.

У студији из 2006. године стручњаци су проучавали реакције 60 особа које су патиле од екцема и алергија, док су гледале срцепарајућу породичну драму Крамер против Крамера.

До резултата су стручњаци дошли тако што је испитаницима пре филма на кожу стављен латекс, а касније су им мерили реакцију.

У поређењу с онима који нису пустили сузу, уплакани гледаоци имали су мању реакцију на латекс, а њихова кожа је имала и нижи ниво маркера упале имуноглобулина.

Јапанска студија с пацијентима који болују од аутоимуне болести, реуматоидног артритиса, открила је да они који плачу осећају мањи бол и имају мање симптома него они који трпе и не плачу.

Претрага крви одмах након плакања показала је да је ниво природних имунолошких хемикалија, који иначе погоршавају ту болест, била мања и да ти пацијенти боље контролишу стање болести после годину дана.

Многи стручњаци истицали су да је ово доказ да су сузе природна одбрана тела против хормона стреса који би могли да нашкоде телу.

Плакање прати појачана активност у парасимпатичком нервном систему, а његов посао је да смири тело након стресног догађаја и успори рад срца.

Поједине студије указују да плакање повећава ниво окситоцина, хормона среће, који онемогућава испуштање хормона стреса, кортизола.

Студија објашњава да жене, по правилу, плачу више, али се чини да оба пола плачу подједнако током великих животних догађаја као што је жаљење за умрлим, објашњава професор Ад Вингерхоетс, психолог са Универзитета „Тилбург" у Холандији.

Међутим, упореде ли се са женама, мушкарци чешће плачу због позитивних догађаја, док женске сузе чешће потеку због оних негативних.

Због те разлике стручњаци углавном окривљују хормоне и објашњавају да тестостерон сузбија потребу за плакањем, док женски хормон пролактин подстиче саосећање и сузе.

Професор Вингерхоетс каже и како на количину суза утиче и способност саосећања и неуротичност – што је особа неуротичнија то ће бити осетљивија на осећаје других људи и лакше ће заплакати.

Стручњаци додају и да се чешће плаче уколико смо неиспавани, или под утицајем алкохола, јер оба стања умањују контролу над осећајима и реакцијама.