Потврђено генетско порекло мигрене

Европски и аустралијски научници открили су четири нова гена која се повезују с најчешћим обликом мигрене, што упућује на њен наследни карактер, објавио је часопис Nature Genetics.

Научници, окупљени у међународном конзорцијуму за истраживање генетике главобоља, открили су те генетске варијанте у геному 4.800 људи који болују од мигрене без ауре, односно неуролошких знакова који претходе главобољи попут сметњи вида, облику на који отпада три четвртине напада мигрене.

Те генетске варијанте нису пронађене у упоредној групи од 7.000 људи који не пате од мигрене.

Истраживање је, такође, потврдило постојање још два гена за склоност ка мигрени који су идентификовани у једном ранијем истраживању.

Мигрена отприлике погађа сваку шесту жену и сваког осмог мушкарца и чест је разлог изостанака с посла.

Нови гени идентификовани у истраживању иду у прилог аргументима да неправилно функционирање молекула које преносе сигнале између нервних ћелија у мозгу доприноси појави мигрена. Осим тога, два од тих гена подупиру претпоставку о могућој улози крвних судова код особа које пате од мигрене.

Жене више угрожене

Мигрена је неуролошко обољење карактеристично за око 10 одсто популације, при чему се код жена јавља три пута чешће него код мушкараца.

Реч је o јакој главобољи која се јавља периодично, а бол углавном захвата половину главе и често је праћен мучнином, повраћањем и поремећајем вида.

Мигренозне главобоље су врло често у вези са менструалним циклусом или менопаузом, за време трудноће јављају се врло ретко, а могу их узроковати и психички стрес, физички напор, метеоролошки услови или нагле промене времена, конзумирање одређене врсте хране, алкохола.

Терапија мигрене подразумева терапију лековима – лечење акутног напада мигрене и превенцију напада, промену начина живота и исхране, психотерапију, акупунктуру.