Није важно само шта, већ и када

Не треба јести када систем органа за варење „спава“, јер последице лоше исхране по здравље делимично могу да буду резултат несклада између нашег унутрашњег сата и времена када уносимо храну, тврде стручњаци.

Време узимања хране важно је исто колико и то шта једемо, закључак је студије о гојењу, објављене у интернет часопису Метаболизам ћелија.

Последице лоше исхране по здравље делимично могу да буду резултат несклада између нашег унутрашњег сата и времена када једемо.

„Сваки орган има свој сат", истакао је аутор студије Сачидананда Панда са Института за биолошке студије „Салк", додавши да то значи да постоји време када наша јетра, црева, мишићи и други ограни раде пуним капацитетом и време када они мање или више „спавају".

Ови метаболички циклуси кључни су за процесе од разградње холестерола до стварања глукозе, и требало би да буду на врхунцу када једемо и да мирују када не једемо или обрнуто.

Панда указује на то да, када се нередовно једе, гени задужени за контролу метаболизма нису ни потпуно активни ни потпуно неактивни и објашњава да је принцип исти као код спавања и будног стања.

Да би установио да ли само редукован унос хране, без промена у уносу калорија, може да спречи болести метаболизма, Пандин тим је хранио мишеве или стандардном или храном богатом мастима, уз две врсте приступа храни - било када или ограничено.

Када се време уношења хране код мишева са исхраном богатом мастима ограничи на осам сати дневно, они једу исту количину хране као они који једу целог дана, али су заштићени од гојазности и других поремећаја метаболизма, показали су резултати студије.

Мишеви са ограниченим временом за унос хране богате мастима били су заштићени од негативних ефеката исхране богате мастима и показали су напредак у свом метаболичком и физиолошком ритму. Мање су се угојили и имали мања оштећења јетре, а имали су и мањи степен упала.

Панда је истакао да има разлога размишљати о томе како су се наше навике у исхрани промениле током последњих година, с обзиром на то да многи људи имају већи приступ храни и више разлога да буду будни ноћу, макар само да гледају телевизију.

Ова открића наводе на закључак да ограничено време уноса хране може да представља промену начина живота која ће помоћи људима да се не гоје.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.