Деца све гојазнија

Свако пето дете у Србији има проблем са телесном тежином. Нутриционисти наглашавају да су разлози за то неправилна исхрана и недостатак физичке активности. Проблем, иако дефинисан, није ни близу решења. Број гојазне деце из године у годину све је већи.

Грицкалице, пице, пљескавице - дугачак је списак нездравих намирница које се у току недеље смењују као ђачка ужина. Ипак, на менију појединих малишана има и здраве хране.

Важно је шта и када једемо, зато податак да петина деце у Србији не једе оброк који је најважнији у току дана - доручак, посебно забрињава.

„Дете које не доручкује ујутру пре наставе је поспано, слабе концентрације, зато што нашем мозгу треба глукоза. Интегрално пециво, неки чај, јогурт, сигурно да би далеко боље било", објаснила је докторка Мирјана Ергић, педијатар у Дому здравља „Савски венац".

Први кораци ка гојазности, упозоравају лекари, направе се у прве две године живота, па ту лежи и кључ превенције.

„Гојазност, пре свега стомачна гојазност, носи велике ризике за инсулинску резистенцију за настанак метаболичког синдрома као један од фактора који је увод у предијабетес, касније и дијабетес, а знамо да је то повезано и са хипертензијом и са хроничним инфарктом у каснијим годинама", изјавила је докторка Весна Димитријевић-Срећковић, ендокринолог са Института за ендокринологију.

Прехрамбене навике деца формирају под снажним утицајем родитеља. Зато својим примером родитељи морају да покажу детету шта је здрава исхрана и здрав начин живота, наглашавају стручњаци.