Депресију победио пешачећи светом 11 година

Жан Беливо, 56-годишњи мушкарац из Монтреала пешачио је 11 година светом у покушају да разбије осећај депресије човека средњих година и ове недеље се коначно враћа у Монтреал, након што је успео да оствари свој сан.

Нешто мршавији и са по којом седом више, Беливо има да препешачи још 300 километара уз језеро Онтарио пре него што се 16. октобра врати у Монтреал где га чека дугогодишња девојка Лус Аркамбо, која га је подржавала све време у настојању да оствари своју поприлично несвакидашњу авантуру.

Његова девојка је чак и покренула веб-сајт на коме су заинтересовани могли да се информишу о детаљима његових путовања, www.alk.org.

Беливо је напустио Монтреал на свој 45. рођендан, 18. августа 2000. године, након што је банкротирао.

Одлучио је да шета светом како би превазишао ту болну епизоду у свом животу.

Девојка и двоје деце из претходног брака нису покушали да га спрече да уради оно што је наумио.

„То је била кул идеја", рекао је за АФП његов син Томас Ерик, који је у време када се Беливо отиснуо на пут имао 20 година.

Беливо је започео пут трчећи до Атланте, главног града америчке државе Џорџија, да би потом препешачио 75.000 километара кроз 64 државе.

У једном тренутку, Аркамбо га је охрабрила да током свог путовања промовише мир и ненасиље у име деце, односно организације УНЕСКО, па је оно што је почело као бег од живота добило сврху.

Змије и пси на јеловнику 

Током 11 година, он је путовао кроз пустиње и планине, заљубио се током девет дана које је провео у Мексику, носио је турбан и дугу браду у Судану, јео инсекте у Африци, псе у Јужној Кореји, змије у Кини, а на Филипинима су га спроводили војници.

Беливо се током тих 11 година само једном озбиљно разболео у Алжиру, напала су га двојица младих пијанаца у Јужној Африци и завршио је у затвору у Етиопији без икаквог разлога, тако да је пуштен већ наредног дана.

Такође, у Етиопији се у једном тренутку осетио толико усамљеним да је пожелео да прекине све и врати се кући, али га је девојка убедила да то не учини.

„После хране и склоништа, човеку је потребно да некоме припада", објаснио је Беливо.

Током тих 11 година спавао је испод мостова, у склоништима за бескућнике, упознао суровост затвора, али је веома често јео и спавао код људи који су му се дивили због онога што ради.

Љубав преко Скајпа... 

Монтреал је напустио са 4.000 канадских долара. Сваке године тај исти износ му је слала девојка са којом је био у контакту преко Скајпа, али се углавном ослањао на доброту непознатих људи.

Данас је потпуно без новца, али истиче да је богатији за искуство које је добио.

„Отишао сам без ичега, али сам се вратио са великим знањем и разумевањем", истакао је Беливо, који намерава да напише књигу о својим искуствима и држи предавања о ономе што је доживео уз истицање да је најважнија хармонија међу људима, да једни друге саслушамо и прихватимо међусобне разлике.

На приватном плану, његова љубавна прича ће имати срећан крај.

„Ја сам његова Пенелопа, он је мој Одисеј", изјавила је Аркамбо, која је сваке године на Божић летела до места где се Беливо налазио да би заједно прославили тај празник.