Нова истраживања руше мит, Клеопатра није била блудница

Већина савремених представа о Клеопатри потиче директно од Вилијама Шекспира. У његовом делу Антоније и Клеопатра она је од првог појављивања на сцени приказана као жена опседнута завођењем и манипулисањем римским генералом.

Шекспир ову представу није измислио, већ ју је преузео од римских историчара попут Светонија и Плутарха, који су се држали званичне државне линије. Након коначног пораза Марка Антонија, историју су писали победници.

Октавијан, касније цар Август, настојао је да Антонија прикаже као човека исквареног женским лукавством и оријенталним луксузом. Себе је, с друге стране, представљао као хладнокрвног и мужевног вођу, будући да се мужевност у старом Риму сматрала једном од највећих врлина.

Према мишљењу савремених стручњака, оваква верзија приче нанела је велику неправду последњој владарки из династије Птолемеја. Она није била жена са споредних улица Александрије, већ краљица огромног богатства, које је сведочило о економској моћи Египта као једног од најзначајнијих пољопривредних произвођача тог доба.

Владарка која је обликовала римску политику

Професор римске историје Алдо Скијавоне у својој новој књизи одлучно брани Клеопатру од старих стереотипа. У његовом делу истиче се да су Египат и његова краљица били кључни фактори у обликовању дугорочних политичких визија Јулија Цезара и Марка Антонија.

Скијавоне наглашава да је Клеопатра усмеравала њихове погледе ка истоку, мењајући њихове представе о будућности римског света. Управљање односима са Римом било је њен примарни задатак, а грађански ратови омогућили су јој непосредан контакт са најважнијим војсковођама.

За разлику од многих ранијих владара из своје династије, који нису говорили египатским језиком обичног народа, Клеопатра је била изузетно образована. Према историјским записима, говорила је више језика, укључујући египатски, арапски, хебрејски и етиопски.

Плутарх је забележио да није била нарочито лепа, што је запажање значајно управо зато што се коси са уобичајеном представом о њој као неодољивој заводници. Њен утицај на римску политику, према овом тумачењу, почивао је на високој интелигенцији и дубоком разумевању геополитичких прилика.

Да се слика о Клеопатри мења, показује и изложба о Клеопатри у париском Институту арапског света. Кроз више од 350 артефаката, поставка настоји да одвоји историјску личност од мита ствараног вековима, наглашавајући њену улогу проницљиве политичке вође. Њен лик постао је симбол расправа о расном идентитету и културном наслеђу, уз настојање да се ослободи наслеђа древне пропаганде.

Нова археолошка открића у Египту

Поновно преиспитивање Клеопатриног лика прати и недавно археолошко откриће у близини древног храмског комплекса Тапосирис Магна. Истраживачи су у септембру 2025. године пронашли остатке потопљене луке, тридесетак километара западно од Александрије.

Откриће обухвата камене грађевине, стубове и амфоре и додатно је подстакло теорију да се управо на том подручју налази гробница славне краљице.

Археолошкиња Кетлин Мартинез, која већ две деценије трага за Клеопатрином гробницом, сматра да откриће луке указује на то да је комплекс био знатно веће трговачко и верско средиште него што се раније мислило.

Лука је највероватније била повезана са храмом тунелом дугим 1.300 метара, који је откривен пре неколико година. Сва ова сазнања показују да мистерија последње египатске владарке тек треба да буде у потпуности расветљена.