Италијани без ње тешко почињу дан, а иза једне шољице крије се више од сто година историје

Према истраживању агенције "AstraRicerche" за компанију Ла Павони, кафу свакодневно пије 97,2 одсто миленијалаца, 96,5 одсто припадника генерације X и 91,7 одсто генерације З. Већини једна шољица није довољна: око 60 одсто испитаника пије две до три кафе дневно, а готово четвртина најмање четири.

Најважнија је јутарња кафа, која је део буђења за 84,8 одсто испитаника. За 64,8 одсто она је пауза током преподнева или послеподнева, а за 59,4 одсто ритуал који заокружује оброк. Можда управо зато што се уклапа у толико тренутака дана, кафа је тако дубоко укорењена у италијанско друштво. Реч espresso одавно је део међународног речника и означава брзо, свеже припремљену кафу која се најчешће пије у бару.

Како је настао espresso

Луиђи Безера патентирао је 1901.године систем који је користио пару и притисак да скрати припрему кафе. Неколико година касније, 1905, Дезирио Павони основао је компанију "Ла Павони", једну од првих које су се специјализовале за апарате за кафу намењене баровима. Њихов први модел, „Идеале“, припремао је кафу за око минут и давао до 150 шољица на сат.

Представљен је 1906. на Међународној изложби у Милану. Тако је кафа постала градски ритуал, брз и стандардизован, везан не само за кућу него и за нови простор друштвеног живота, италијански бар.

Једна шољица и глобална индустрија

Иза еспреса који се испије за неколико минута стоји дуг ланац: кафа се узгаја на плантажама, бере, обрађује, транспортује и прерађује, пре него што стигне у бар или кухињу. Светско тржиште кафе обухватило је 2024.године више од 11 милиона тона, а његова вредност премашила је 34 милијарде долара. У производњи учествује око 25 милиона малих пољопривредника и њихових породица. Зато овогодишњи Дан кафе има и ширу поруку.

Централна прослава 2026. године први пут се одржава у седишту Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) у Риму, под слоганом „Славимо кафу, одајмо признање људима иза сваке шољице“. Сектор се истовремено суочава са променљивим ценама и последицама климатских промена, које највише погађају главна подручја производње.

Напуљ и Међународни форум кафе

Док је Милано везан за индустријску историју еспреса, Напуљ је кафу претворио у културни симбол. Тамо се 1. и 2. октобра одржава друго издање Међународног форума кафе, на којем се окупљају произвођачи, пржионичари, баристи, истраживачи, студенти, компаније и представници институција.

Прошле године форум је имао више од 1.500 посетилаца, а овогодишњи програм обухвата разговоре и радионице о извозу италијанске кафе, променама потрошачких навика, квалитету, припреми код куће и одрживости. Домаћин је историјски комплекс Palazzo dell'Immacolatella Vecchia на Моло Ангиоино.

Историјски кафеи

Италијанска култура кафе није настала само у баровима. Caffè Флориан на Тргу Светог Марка у Венецији отворен је 29. децембра 1720. и важи за најстарији кафић у Италији. Више од три века био је место сусрета уметника, писаца, интелектуалаца и путника. У Фиренци је Caffè Gilli, основан 1733. на Piazza della Repubblica, најстарији кафић у граду. Напуљски Гран Caffè Гамбринус, са ентеријером из 19. века, везује се за традицију „суспендоване кафе“, када гост плати једну кафу више за некога ко ће доћи касније. У Падови је Caffè Pedrocchi, који је традиционално радио без врата како би свако могао да уђе.

Мала азбука италијанског бара

Када у бару наручите „un caffè“, добићете espresso. Ristretto је краћи и интензивнији, лунго има више воде, а doppio је двострука доза. Macchiato је espresso са мало млека, док у капућину и caffellatteu млеко има много већу улогу.

Постоји и неколико неписаних правила. Капућино се традиционално пије за доручак, па странцима често саветују да га не наручују после 11 сати, а поготово не после ручка или вечере. Нико их због тога неће избацити из бара, али после оброка Италијани најчешће бирају espresso.

Ако уз кафу стигне чаша воде, пије се пре кафе, да би се очистило непце. Кафа за шанком и кафа за столом нису исто: за столом се често плаћа додатна услуга, а класичан ритуал је да се кафа наручи, попије стојећи и да се оде даље. Шећер се меша кашичицом без ударања о шољицу, а кашичица се потом враћа на тацну.

Традиција која се прилагођава

Италијанска кафа данас се креће између традиције и нових навика. Расте број начина припреме, интересовање за квалитет зрна и одрживост, а све више се кува и код куће. Традиционални бар и espresso за шанком ипак остају део свакодневног живота, па Италијани и даље пију кафу онако како је најбоље познају: брзо, често и готово сваког дана.