Сладолед од 95 евра који је поделио Италију – луксуз, традиција или провокација?

За једне је реч о апсурдно високој цени (претходно је коштао 70, а затим се цена попела на 95 евра) за производ који се традиционално сматра симболом једноставног летњег задовољства.

За друге, међутим, то је цена јединственог гастрономског доживљаја, заснованог на ретким састојцима, дуготрајној занатској припреми и породичној традицији која траје готово два века.

Питање које је поделило италијанску јавност гласи: Mоже ли један сладолед заиста да вреди 95 евра?

Прича која траје скоро два века

Да би се разумела цена сладоледа Scettro del Re, потребно је вратити се у 1840. годину. Породична прича Папарела почиње са Луиђијем Марсељом, посластичарским мајстором чувеног "Caffe Gambrinus" у Напуљу.

Управо тамо усавршио је вештину израде колача и занатског сладоледа, учећи од Паскалеа Скођамила, наследника традиције дворских посластичара краља Фердинанда Другог Бурбонског.

У том периоду настала је кремаста посластица од ваниле и скупоцених зачина, која је била омиљена краљу Фердинанду Другом и због тога добила име Crema del Re (“Краљевска крема”).

Када се Луиђи Марсеља због љубави преселио у Руво ди Пуљу, отворио је локал инспирисан напуљским „Гамбринусом“ и своје знање пренео наредним генерацијама породице. Данас посластичарницу „Мокамбо“ воде брат и сестра, Винћенцо и Ђулијана Папарела, четврта генерација која наставља породичну традицију.

Деведесетих година прошлог века, када су многе италијанске посластичарнице почеле да користе индустријске базе и полуготове производе, породица Папарела одлучила је да крене супротним путем. Вратили су се старим рецептима и задржали искључиво занатску производњу, без млека у праху, вештачких боја, емулгатора и индустријских додатака.

Зашто овај сладолед кошта 95 евра

Scettro del Re није производ који се може купити у сваком тренутку. Припрема се искључиво по поруџбини, најмање три дана унапред. У његовој изради користе се састојци који спадају међу најскупље и најцењеније на свету: свеже млеко са пашњака Националног парка Алта Мурђа, јаја кокошака из слободног узгоја, ирански шафран у нитима, зелени пистаћи са заштићеним географским пореклом из Бронтеа на Сицилији, свежа павлака и јестиви листић злата од 24 карата.

Међутим, цену не одређују само састојци. Шафран пролази тродневни процес припреме пре него што започне завршно мешање сладоледа. Сам сладолед припрема се пред гостом, а читаво искуство траје око сат и по времена. Током дегустације домаћини објашњавају историју рецепта, порекло састојака и начин производње.

Завршни тренутак, који породица Папарела назива „облачење“, подразумева завршно украшавање сладоледа јестивим златом. Због тога „Мокамбо“ овај производ не представља као обичан сладолед, већ као гастрономско искуство које спаја историју, занат и врхунске намирнице.

Зашто је овај сладолед постао толико популаран упркос цени

Иако многима делује невероватно да неко издвоји 95 евра за један сладолед, управо је његова ексклузивност допринела популарности. У „Мокамбо“ долазе гости из целе Италије, али и из иностранства, како би испробали оно што власници називају јединственим гастрономским искуством. Неки посетиоци путују стотинама километара само да би пробали Scettro del Re, претварајући дегустацију у посебан разлог за путовање.

Према речима Винћенца Папареле, вредност овог производа није само у скупоценим састојцима, већ и у времену које је потребно за његову припрему, пажљивом одабиру сировина и очувању рецептуре која се готово два века преноси са генерације на генерацију.

Углед посластичарнице потврђују и бројна признања. „Мокамбо“ је међу ретким италијанским посластичарницама које су добиле престижну награду Tre Coni (Три корнета) највише признање водича Gambero Rosso, који оцењује најбоље занатске произвођаче сладоледа у Италији.

Наравно, критике нису изостале. За многе потрошаче сладолед остаје свакодневна посластица и тешко је прихватити да може да кошта колико вечера у врхунском ресторану. Управо тај судар између традиционалног производа и луксузне гастрономије учинио је да Scettro del Re постане једна од најкоментарисанијих кулинарских тема у Италији.

Ипак, није најскупљи сладолед на свету

Колико год цена од 95 евра деловала високо, италијански сладолед из Пуље далеко је од светског рекорда.

Најскупљи сладолед на свету према Гинисовој књизи рекорда је Byakuya, који производи јапанска компанија "Cellato".

Једна порција кошта око 6.200 евра, а припрема се од белог тартуфа из Албе, једног од најскупљих прехрамбених производа на свету (који се налази у Италији), затим италијанског Пармиђано ређано сира, сакекасу пасте настале у производњи сакеа и јестивог злата. Циљ није само укус, већ стварање јединственог споја јапанске и европске гастрономске традиције.

Међу најпознатијим луксузним десертима налази се и Frrrozen Haute Chocolate, који се служи у ресторану „Серендипити 3“ на Менхетну. Припрема се од четрнаест врста најквалитетније чоколаде из Африке и Јужне Америке, уз додатак јестивог злата и шлага.

Десерт се служи у кристалној чаши марке "Baccarat", коју гост задржава, као и кашичицу од белог злата украшену дијамантима. Управо ови луксузни детаљи највећим делом објашњавају цену од 25.000 долара.

Апсолутни рекорд ипак не припада сладоледу због његових састојака, већ због онога што га прати. У чувеном ресторану "Arnaud’s" у Њу Орлеансу служи се десерт Strawberries Arnaud – јагоде мариниране у португалском вину, сладолед од тахићанске ваниле и шлаг.

Његова цена може да достигне чак 9,85 милиона долара, јер се уз десерт поклања прстен са ретким природним плавим дијамантом од преко десет карата, намењен пре свега просидбама и другим посебним приликама. Без тог драгуља, исти десерт кошта свега неколико долара.

Када цена постане део приче

Случај посластичарнице „Мокамбо“ показује да се вредност једног гастрономског производа не одређује искључиво ценом састојака. На њу утичу и историја, занатско умеће, време потребно за припрему, као и емоција и искуство које производ пружа госту.

Да ли је Scettro del Re непотребан луксуз или пример врхунске италијанске гастрономије, остаје ствар личног укуса.

Оно што је неспорно јесте да је један корнет сладоледа успео да покрене расправу широм Италије и привуче пажњу међународне јавности на малу породичну посластичарницу у Пуљи, која већ скоро два века чува своју традицију.