Шта тетоваже фудбалера на Светском првенству говоре о њиховој љубави, животу и верским уверењима

Тетоваже су последњих година постале саставни део међународног фудбала, иако њихова заступљеност варира у зависности од региона света. Истраживање спроведено међу учесницима Светског првенства 2018. показало је да су играчи из Латинске Америке били најистетовиранији, затим они из Океаније и Европе, док су афрички и азијски фудбалери имали најмање тетоважа.

Професор Густаво Морело са Бостонског колеџа, од 2018. године проучава тетоваже и њихову духовну и религијску улогу. Тетовирање захтева време и новац, па зато тетоваже обично представљају нешто што је особи веома важно. Код професионалних спортиста, међутим, оне добијају додатно значење, сматра професор. 

Фудбалери функционишу у строго контролисаном окружењу, у којем је готово сваки аспект онога што раде и како представљају своје тело пажљиво регулисан. Играч не може слободно да скија, вози мотор, тренира или иде на одмор, а да не води рачуна о уговорним обавезама према клубовима, компанијама и инвеститорима.

Већина професионалаца који наступају на Светском првенству потписала је и спонзорске уговоре који одређују шта смеју да приказују на својим налозима на друштвеним мрежама.

У таквим околностима, тетоваже остају један од ретких простора личне слободе. Професор и његове колеге у свом истраживању су дошли до закључка да им је тетовирање једини начин који су одабрали да открију шта им је у животу најважније и шта сматрају светим.

Разбијање кода

Социолози Сем Белкин и Дејл Шептак сматрају да су тетоваже често начин на који спортисти исказују своју људскост у окружењу у којем су изложени нереалним очекивањима или се посматрају као вредна имовина. Према њиховом мишљењу, видљиве тетоваже представљају облик „невербалне комуникације“ који омогућава играчима да искрено покажу своја осећања и оно што им је истински важно.

Професор Морело и његове колеге анализирали су тетоваже мушке репрезентације Аргентине која је освојила Светско првенство у Катару 2022. године. Прегледали су око 200 фотографија и утврдили да је 20 од 26 играча укупно имало 226 тетоважа.

Анализирали су демографске карактеристике тима, мотиве тетоважа и њихов положај на телу играча. Проучили смо и интервјуе у којима су неки од њих говорили о свом животу и, у појединим случајевима, о причама које стоје иза њихових тетоважа. Стављајући их у шири контекст њихових професионалних каријера, религијске припадности и популарне културе, успели су боље да разумеју шта им ова телесна уметност значи.

Већина играча је кроз тетоваже изражавала своја верска уверења. Чак 75 одсто њих – 15 од 20 анализираних фудбалера – имало је мотиве повезане са католичанством, попут Богородице, Исуса Христа или светаца. Код неких су се појављивали и голубови као симбол Светог духа, као и прикази цркава.

Истовремено, уочена је и верска разноврсност. Међу тетоважама су се нашли Буда, народни свеци и различити духовни симболи. Један играч је имао тетоважу хватача снова – ручно направљеног обруча од врбе исплетеног мрежом налик пауковој, који се традиционално качи изнад кревета као заштита. Други је на телу истетовирао реч „energía“ („енергија“).

Такође, 75 одсто играча имало је тетоваже које су приказивале њихова спортска достигнућа. Најчешћи мотиви били су трофеји, дресови и бројеви, при чему су бројеви обично одговарали бројевима које носе на дресу.

Чак 80 одсто играча – њих 16 – носило је тетоваже посвећене ономе што воле. То су били бројеви који представљају датуме рођења њихове деце, имена вољених особа, као и очи или усне животних партнерки.

Неке тетоваже биле су посвећене широј породици – родитељима, бакама и декама, људима који су их одгајали, па чак и кућним љубимцима.

Важан је био и положај тетоважа. Око 60 одсто њих налазило се на рукама и глави – местима која су лако уочљива док наступају на терену.

Ипак, сам мотив често је одређивао где ће тетоважа бити смештена. Верски симболи најчешће су били на раменима, бицепсима или на натколеници и потколеници. Тетоваже посвећене спортској каријери обично су се налазиле на доминантној нози играча, док су мотиви животиња углавном били на леђима, па нису били видљиви током утакмица.

Нису све тетоваже исте

Бројни истраживачи који се баве фудбалом анализирали су његову повезаност са политиком и начин на који је овај спорт постао простор политичког изражавања. Тако је, на пример, Дијего Марадона на десној руци истетовирао лик аргентинског марксистичког револуционара Че Геваре, а на листу ноге кубанског револуционара Фидела Кастра, чиме је исказао своје политичке ставове.

Међутим, истраживачки тим проф. Морела није пронашао политичке тетоваже код садашњих репрезентативаца.

Пол је такође важан фактор када се анализирају тетоваже. Фудбалерке су често изложене далеко већој пажњи и критикама него њихове мушке колеге. Када је капитенка женске репрезентације Аргентине Јамила Родригез открила тетоваже Кристијана Роналда, суочила се са оштрим критикама навијача и медија јер је на свом телу приказала португалску звезду, а не аргентинског аса Лионела Месија. Њено искуство показује да се женска тела много чешће излажу личним проценама и осудама него мушка.

Ово Светско првенство, са својим до сада незабележеним глобалним дометом, пружа јединствену прилику да се посматрају вредности, уверења и односи које играчи бирају да прикажу на свом телу. На известан начин, тетоваже се могу посматрати као мали прозор у њихову душу.

Улога тетоважа у фудбалу: Обрасци понашања и успех

Студија, објављена у часопису Clinics in Dermatology 2020. године, испитала је да ли су видљиве тетоваже повезане са понашањем и успехом фудбалера на Светском првенству у фудбалу 2018. године. Аутори су анализирали свих 736 играча и открили да је 241 играч, односно 32,7 одсто, имао видљиве тетоваже, углавном на рукама.

Студија је показала да су тетовирани играчи играли у просеку више минута — 208 минута у поређењу са 160 минута за играче без видљивих тетоважа. Такође су направили нешто више прекршаја, добили више картона и покушали више шутева на гол. Међутим, тетовирани играчи нису имали већу стопу успешности у постизању голова.

Аутори наводе да већи број дисциплинских мера и дуже време играња могу одражавати особине личности које су претходна истраживања повезивала са тетовираним појединцима, као што су доминација, екстровертност, агресивност или склоност ризицима. Ипак, студија је попречног пресека, што значи да показује корелацију, а не узрочност.

Она не доказује да тетоваже побољшавају перформансе или изазивају агресивније понашање. Безбедније тумачење је да тетоваже могу бити повезане са одређеним профилима или стиловима играча, али није показано да директно утичу на фудбалске перформансе.