„Рајанеров“ авион није могао да слети у Осијек – контролор лета каснио на посао

Био је то лет који је требало да буде рутински завршетак путовања за стотине путника. У суботу, 6. јуна, авион компаније „Рајанер“ приближавао се свом одредишту, осјечком аеродрому, након полетања из Лондона. Кроз прозоре су се већ назирала поља Славоније, а у кабини се осећало уобичајено узбуђење пред слетање.

Међутим, уместо да започне процедуру слетања, боинг 737 је наставио да лети у круговима. Један круг, па други, па трећи. Међу путницима, почетна збуњеност полако је прерастала у забринутост. Без објашњења из пилотске кабине, препуштени сопственим нагађањима, многи су помислили на најгоре – технички проблем са авионом или непредвиђене препреке на писти.

Празан торањ због кашњења контролора лета

Ситуацију, коју су касније описали као праву „драму на небу", нико није могао да повеже са бизарним разлогом који се одвијао на земљи.

Док је авион са путницима кружио двадесетак минута, на аеродрому у Осијеку одвијала се сцена достојна комедије апсурда. Контролни торањ, нервни центар сваког аеродрома одговоран за безбедно слетање и полетање авиона, био је празан.

Запослени у контроли лета, чија је смена требало да почне пре доласка авиона, једноставно није стигао на посао на време. Иронично, инцидент се догодио на аеродрому који се не може похвалити великим прометом – тог дана су била планирана свега два лета, а осјечка ваздушна лука иначе ретко опслужује више од три авиона дневно.

Као да то није било довољно, лет из Лондона био је тек други „Рајанеров“ лет за Осијек те сезоне, што је овом невероватном пропусту дало додатну тежину.

Разматрано преусмеравање авиона за Будимпешту

У пилотској кабини, ситуација је била далеко од комичне. Пилоти су у више наврата безуспешно покушавали да успоставе радио-везу са осјечким контролним торњем. Без одобрења за слетање, једина опција била им је да авион држе у такозваном „холдинг патерну" – кружној путањи чекања.

Како су минути пролазили, а одговора са земље и даље није било, посада је морала да почне са разматрањем алтернативних решења. Према процедурама, уколико слетање на планирано одредиште није могуће, авион се преусмерава на најближи одговарајући аеродром.

У овом случају, најозбиљније се разматрала опција преусмеравања лета за Будимпешту, што би за путнике значило не само додатно време у ваздуху, већ и компликован логистички проблем организовања превоза са другог аеродрома, у другој држави.

Безбедност није била угрожена

Напетост је коначно прекинута када је закаснели контролор лета стигао на своје радно место. Веза са авионом је успостављена, дата је дозвола за слетање и „Рајанеров“ авион је коначно безбедно додирнуо писту. Убрзо након инцидента огласила се и Хрватска контрола зрачне пловидбе (ХКЗП), која је потврдила да је до кашњења дошло због „појединачног пропуста запосленог“ који није на време дошао у смену.

У свом саопштењу, ХКЗП је нагласио кључну чињеницу: безбедност путника и посаде ни у једном тренутку није била угрожена. Иако торањ у Осијеку није био оперативан, лет је све време био под надзором Обласне контроле лета у Загребу, која прати авионе на већим висинама. Према званичним подацима, процедура је брзо спроведена по утврђеним правилима, а укупно кашњење авиона на крају је износило дванаест минута.

Иако је инцидент завршен без последица по безбедност, покренуо је озбиљна питања о процедурама и одговорности. Хрватска контрола зрачне пловидбе најавила је покретање дисциплинског поступка против одговорног радника како би се утврдиле све околности и спречило понављање сличних ситуација.