Век од објављивања најконтроверзнијег романа Агате Кристи

Пре сто година објављен је роман „Убиство Роџера Акројда“ Агате Кристи. Најконтроверзније дело краљице крими-романа, донело је неочекивани обрт и утицало на овај књижевни жанр.

Те 1926. године када је краљица крими-романа Агата Кристи мистериозно нестала, спекулисало се чак да је њено скривање била казна и за јавност, која ју је нападала због Роџера Акројда.

Одмах по објављивању романа Убиство Роџера Акројда, тада већ славна списатељица избачена је из Клуба аутора детективске књижевности.

Подигла се читава бура, јер је нарушила елементарне законе жанра, часну игру која мора да постоји између аутора и читаоца: да читалац у сваком тренутку мора да има трагове о злочину, које ће детектив спојити и, наравно, да он има свог пратиоца који је увек на нивоу просечног читаоца.

„Агата Кристи је овим романом све то одбацила и довела упитање. Наиме, приповедач је ту заправо и пратилац Херкула Поароа, али и убица што је било незамисливо. То значи да приповедач казује једно, а заправо приказује сасвим друго“, објашњава професор доктор Дејан Милутиновић, аутор књиге Поетика детективке.

Начин приповедања из темеља промењен

Кроз кобне догађаје ове приче није водич Поаро већ му помаже локални лекар Шепард, кроз чију перспективу и манипулише Агата Кристи. Шепард је тај непоуздани приповедач. Не лаже већ селективно изоставља податке. Заправо, Агата Кристи користи управо личности, попут угледног доктора да покаже како друштвени идентитет може бити савршено покриће за криминално понашање.

„Оно што је Агата Кристи покренула овим романом је јако значајно. Поклањање пажње приповедању биће значајно и у hard-boiled школи јер су они променили дискурс или начин на који се приповеда усаглашавајући га са корумпираним светом о коме су причали. Дакле, злочин више није био битан нити мистерија, нити загонетка око њега већ је био само начин, средство да се прикаже корупција друштва тридесетих година у Америци и касније“, нагласио је професор Милутиновић.

Убисто Роџера Акројда је прва прича Агате Кристи адаптирана у драму, премијерно изведена на Вест Енду још 1928. године. Све остало је историја, а тачна је само тврдња једне пријатељице Агате Кристи: „Посао читаоца је да сумња у сваког“.