Зашто за ове фотографије људи мисле да их је направила вештачка интелигенција

Песак лети у свим правцима док Кајл Геч трчи преко пустиње Намиб. Застаје само на тренутак да би довикнуо запањеној групи иза себе да и они почну да трче. Све време, животиња се приближава све више, а бледа месечина оцртава њен колосални облик.

Ово није врхунац снимања блокбастера о природи, иако су камере свуда около. Реч је о тренутку када фотограф који је специјализован за призоре из природе, јури ка фотографији живота, пише Си-Ен-Ен.

Задивљујућа слика жирафе која се пење на пешчану дину, настала је када је Кајл Геч погледао кроз апарат ка магловитом, ружичастом Месецу и овековечио магичан призор.То је један од најбољих радова у запањујућој гомили фотографија које су помогле Јужноафриканцу да изгради импресивну базу пратилаца на друштвеним мрежама.

Фотографија са жирафом за неке је готово превише бриљантна.

„Ово је једна од тих фотографија за коју најчешће кажу да је направљена коришћењем вештачке интелигенције. Мислим да је то комплимент јер само показује колико је слика јединствена... Толика је реткост имати све ове елементе“, рекао је Геч за Си-Ен-Ен.

Иако у настанку ове фотографије није било ни трунке вештачке интелигенције, било је потребно много среће.

Кајл Геч живи и ради у Кејптауну, али води радионице широм југа Африке за фотографе почетнике. Током једне такве радионице план је био да полазнике одведе у најстарију пустињу на свету да би снимили пун Месец како се издиже изнад старог дрвета на врху дине.

Иако је био свестан да су жирафе у близини, сви планови које је имао током постављања опреме морали су да се промене када се Геч окренуо и видео дуговратог џина – вероватно заинтригираног буком – како се приближава групи фотографа.

Схвативши да ће проћи директно испред Месеца, Геч је брзо подигао свој фотоапарат на статив како не би пропустио тај јединствени моменат.

„Имате веома кратак временски оквир да покушате да снимите оно што сам мислио да би могла да буде невероватна слика, и на крају је то и испала. Када сам направио те прве фотографије, знао сам да сам имао сјајну ствар... Морате искористити моменат“, присетио се фотограф.

Поглед ка звездама

Фотографија као позив био је велики заокрет у каријери за некога са докторатом из биохемије. Ипак, након толико времена проведеног жмиркајући кроз микроскопе, дипломирани студент Универзитета у Кејптауну никада се није осврнуо након што је видео лепоту свог родног града кроз објектив током путовања са пријатељима 2018. године.

Помало је иронично, али Геч се брзо трансформисао од стручњака за најситније молекуле до гуруа за призоре неба и звезда, док се страст ка астрофотографији брзо развијала.

Тој транзицији је допринео утицај његове виралне фотографије која је забележила Млечни пут како се надвија над истакнутим врхом Лавље главе у Кејптауну, сцене која је захтевала пет година напорних планинарења чекајући да се разне метафоричке звезде поклопе, од магле до видљивости галаксије.

Упркос свим лепотама престонице Јужне Африке, од валовитих финбоса (брда и равница) Националне ботаничке баште Кирстенбош до биолуминисцентних морских организама који повремено осветљавају оближњу плажу залива Когел, за Геча, нема тако много искустава која могу да се мере са осећајем који имате када гледате фотографа почетника како снима своје прве фотографије звезда.

„Увек је узбудљиво када видите да је некоме први пут – Млечни пут се појављује на њиховом екрану и видите њихова лица. Имам полазнике који са мном раде на фотографским вештинама већ седам или осам година и видео сам их како расту. То је изузетно награђујуће за мене као фотографа“, описује Кајл Геч.

Звезде и небо пред објективом

Гечова улога ментора је олакшана тиме што се звезде често изузетно јасно могу видети из Кејптауна и шире Јужне Африке.

Туристичка организација Јужне Африке објавила је 2023. десетогодишњу националну стратегију у којој су изложени планови да земља постане светски лидер у астротуризму, подстакнути релативно ретким светлосним загађењем, повољним положајем у односу на различита сазвежђа (као што су Јужни крст и Трпеза) и обиљем кратера након пада метеорита.

Резултата већ има. У септембру 2025. године, резерват природе Лапалала (Lapalala Wilderness Nature Reserve) у провинцији Лимпопо проглашен је за први међународни парк тамног неба у Јужној Африци од стране организације DarkSky, непрофитне организације која се бори против светлосног загађења како би очувала квалитет ноћног неба.

Геч је у неколико наврата радио са тимом на Јужноафричком великом телескопу (SALT) близу Садерленда, у Северном Кејпу, често добијајући посебан приступ за снимање опсерваторија и других фотографа који гледају у небо ноћу.

„Апсолутно је невероватно видети ноћно небо са људима који седе унутра и фотографишу га, а истовремено и ви њих“, нагласио је Геч. „Прилично је невероватно.“

Ако је на небу млад Месец, готово је сигурно да ће Геч негде усмерити свој објектив ка њему. Свака слика посута звездама коју направи је још један корак ка његовом циљу да представи Јужну Африку као рај за ноћну фотографију.

„Видимо много фотографија Млечног пута са северне хемисфере и зато се заиста трудим да укључим добро познате локације или нешто што је веома јединствено за југ Африке“, објаснио је Кајл Геч.

„Мислим да имамо једно од најбољих места на свету за ноћно фотографисање или астрофотографију. У поређењу са северном хемисфером која има много светлосног загађења, овде имамо заиста среће“, поручује мајстор ноћне фотографије.