Жива прошлост у чаши: јединствена дегустација вина старог 127 година

Произведено у винарији Домен де ла Романе-Конти (Domaine de la Romanée-Conti), вино потиче од грожђа из једног винограда од 1,8 хектара у Бургундији који је дуго заузимао јединствено место у свету финог вина.

Репутација Романе-Контија је већ била чврсто успостављена до 18. века, када је постао омиљено пиће европске аристократије, а 1760. године постао је власништво Луј-Франсоа де Бурбона, принц од Контија, по коме је виноград и добио име. Од тада су вина са парцеле флаширана одвојено и резервисана за најелитније кругове, постављајући темеље за готово митски статус који данас имају.

Невероватна моћ преживљавања

Берба из 1899. године припада ишчезлој ери виноградарства. Направљена је од некалемљених, сопствених коренских лоза пино ноара, узгајаних пре разарања које је изазвала епидемија филоксере, инвазивног северноамеричког инсекта који је харао европским виноградима крајем 19. века.

Док су многа имања била приморана да поново засаде своје винограде користећи америчке подлоге да би преживела, Домен де ла Романе-Конти је користио мукотрпне методе како би сачувао своје оригиналне лозе деценијама дуже од већине. Као резултат тога, вина попут Романе-Контија из 1899. године су биолошки реликти, изражавајући облик пино ноара који више не постоји.

Сама винарија Домен де ла Романе-Конти представља непрекинуту лозу управљања. Од краја 19. века, имање је обликовано визијом Жак-Марија Диво-Блошеа и његових потомака, са непоколебљивом посвећеношћу аутентичности. До данас, ДРК је једно од најригорозније контролисаних имања на свету, које производи мале количине вина по строгим биодинамичким принципима.

Невероватно путовање

Опстанак боце током више од једног века је сам по себи невероватан. Издржала је два светска рата, Велику депресију и драматичне промене у пракси производње вина и на глобалним тржиштима, а све то време је остала нетакнута у приватним подрумима.

Према речима стручњака за вино, таква дуговечност је могућа само за вина изузетне структуре, равнотеже и киселости, у комбинацији са идеалним условима складиштења током генерација.

Праћење порекла вина открива још један слој историјског континуитета. Боцу је првобитно директно од Домена купила француска племићка породица Де Бру де Лорије, власници компаније „Сењоре“ из Бордоа, која се бавила трговином вином.

У то време, била је уобичајена пракса да престижни дистрибутери стављају своја имена на етикете произвођача, а делимично избледела ознака „SEIGN***ET“ нудила је кључни траг о пореклу боце.

Вино је деценијама стајало у породичном подруму, практично заборављена како су генерације пролазиле. Њена поновна појава у 21. веку била је готово последица случајности.

После смрти једног потомка породице Лорие, 2011. године, боца се нашла међу разноразним предметима на локалној аукцији, погрешно идентификована једноставно као „црвено вино из 19. века“. Захваљујући проницљивом купцу, вино је спасено.

Тек касније је препознат њен прави идентитет, враћајући јој право место међу најређим сачуваним боцама Романе-Контија. Некада резервисано искључиво за европску аристократију,

Романе-Конти сада траже мултимилионери на аукцијама. Да би се стекла представа о његовом готово митском статусу међу познаваоцима вина, Романе-Конти из 1945. године постао је најскупља појединачна боца вина продата на аукцији када је достигла цену од 558.000 долара у Сотбију 2018. године.

То је она врста легендарне боце којом се обично тргује, а не дегустира. Осим ако власник није сингапурски бизнисмен и инвеститор у вино Су Ху Кун Пенг, који је одлучио да отвори и подели драгоцени садржај, 12 месеци након што ју је купио за свој 50. рођендан.

Какав је укус вина старог 127 година

Када је боца коначно отворена, то је означило ретку прилику не само да се окуси историја, већ и да се процени како вино такве старости још увек може да плени својим укусом.

Критични маркери су потврдили његово стање: вино је задржало „обећавајућу, јарко светлоцрвену“ боју, кључни знак живота. Улаж (ваздушни зазор) се смањује за око 0,5 до један центиметар по деценији. Са шест центиметара после 127 година, значи да је вино било смештено у адекватним условима. Поред тога, боца се премештала само између Бургундије и Бордоа, на удаљености од око 500 километара вожње.

Романе-Конти 1899 је показао светлуцаву ћилибарну нијансу са наранџастим рубом - типично за екстремну зрелост – али је задржало изненађујуће богатство укуса. Ароме сувог цвећа, листова чаја и конзервираног воћа замениле су сваки траг младалачког примарног карактера, док је деликатна свежина сугерисала да је структура вина опстала.

Срећници који су имали прилику да пробају вино, могли су да разумеју зашто Романе-Конти заузима посебну категорију. Вина овог порекла из периода пре филоксере нису само ретка; она доводе у питање претпоставке о томе шта је вино и колико дуго може да траје. Чак и у сопственој архиви Домена, боца претходи најстаријем примерку у његовом приватном подруму.

У време када легендарне боце често постоје само као имовина, запечаћене и складиштене на неодређено време, отварање Романе-Контија из 1899. године понудило је директан сусрет са живом прошлошћу Бургундије.

Послужило је као подсетник да вино, на свом највишем нивоу, није само роба или статусни симбол, већ посуда сећања – повезујући виноград, историју и људско искуство кроз генерације.