Од Хемингвеја до Фелинија – како је Кортина д'Ампецо постала уточиште славних

Кортина д'Ампецо није само планинско место. Она је симбол. Још од педесетих година прошлог века, Кортина представља спој природне лепоте, друштвеног престижа и дискретног луксуза. Управо овде, међу Доломитима, настајао је мит италијанске долче вите.

У самом центру Кортине, Хотел де ла Посте заузима посебно место јер је најстарији хотел у овом луксузном скијалишту. Настао на темељима Цркве Свете Катарине 1804. године он је деценијама у власништву исте породице.

Ово није био само хотел, већ место сусрета, својеврсни салон у коме су се окупљали глумци, писци, редитељи, аристократе и индустријалци. Место где се долазило да би се разговарало, а не да би били виђени.

Међу гостима Хотела де ла Посте био је и Ернест Хемингвеј. Често је боравио у Кортини, привучен планинама, тишином и атмосфером. Волео је једноставност, дискрецију и осећај да је део места, а не туриста. Његово присуство говори о времену када су у Кортини боравили уметници и интелектуалци који су тражили аутентичност. И који су радо боравили у кафеу хотела.

„У собу 107 је одседао Хемингвеј сваки пут када је долазио у Кортину. Био је јако радознао и радо је долазио у јесењем периоду, а овде је научио и да скија. И ова соба је баш тражена и тренутно заузета јер смо ми задржали оригиналан намештај из педесетих година, ту је и његова оригинална писаћа машина. Он је овде написао и причу Out of season и започео је роман С оне стране реке и Међу дрвећем", наводи директор и власник Хотела де ла Посте, Ђерардо Манаиго.

Кортина је била место које су бирали они који су већ били познати. Софија Лорен и Марчело Мастројани долазили су због слободе и дискреције, далеко од римских папараца.

Одри Хепберн је волела Кортину због једноставности и природе – овде је могла да буде гошћа, а не дива. Федерико Фелини проналазио је инспирацију у споју луксуза и планинске тишине. Ђани Ањели је био често радо виђен гост.

Кортину су радо посећивали и холивудски глумци попут Клерка Гебла, Кирка Дагласа и Френка Синатре. Привлачила их је европска елеганција, али и чињеница да луксуз овде никада није био наметљив. Био је присутан, али тих. Баш оно што је пријало и Хемингвеју.

„Хемингвеј је бирао стално ову собу јер је имао комплетан поглед на Кортину. За његову инспирацију то је било јако важно. А волео је и женско друштво. Имао је више жена истовремено, био је са племкињом Иванчић, затим са госпођицом Пивано која је била одавде и пуно пријатељица из светског џет-сета који је баш волео Кортину'', открива консијерж хотела, Лоренцо Калдирон.

Данас, деценијама касније, Хотел де ла Посте и даље представља један од најпрепознатљивијих симбола тог доба, када је Кортина градила свој тихи, али неизбрисив мит. То је мит елеганције, сусрета и дискретног луксуза – луксуза који никада није морао да буде упадљив нити гласан.