У Гетеовој колекцији ћилибара отривен мрав стар 40 милиона година

Музејске колекције сматрају се научним ресурсима, а тим истраживача недавно је коришћењем модерних аналитичких техника у интердисциплинарној студији, испитао запостављену колекцију ћилибара Јохана Волфганга фон Гетеа, пионира уметности и природних наука.

Користећи синхротронску микро-компјутерску томографију, научници су идентификовали фосилног мрава из балтичког ћилибара ( из периода еоцена) у Гетеовим колекцијама. Детаљно су анализирали узорак помоћу синхротрона Истраживачког центра за физику честица у Хамбургу (DЕSY), а затим га реконструисали у три-де као модел за идентификацију и упоређивање фосила који припадају тој изумрлој врсти.

Гетеова колекција ћилибара садржи 40 примерака избалтичког региона, а истраживачи су открили да два садрже остатке животињских фосила које није лако препознати голим оком.

Тим из Јене је скенирао комаде ћилибара на DESY синхротрону у Хамбургу, користећи синхротронску светлосну микрокомпјутерску томографију. Како се наводи, тродимензионалне слике откриле су присуство гљивичне мушице, црне мушице и мрава.

„Мрав припада изумрлој врсти која је веома честа у ћилибару, а тим истраживача, захваљујући одличном стању очуваности и опсежним анализама, могао је да опише фосил детаљније и стекне нове увиде у врсту“, рекао је Бернхард Бок са Универзитета у Јени.

Гетеова научна пракса била је дубоко испреплетена са његовим личним колекцијама, које се сада налазе у Гетеовом националном музеју у Вајмару. За разлику од многих историјских колекција, његови геолошки и минералошки примерци, који обухватају преко 18.000 предмета, сачувани су скоро у потпуности на оригиналној локацији.

Многи од предмета налазе се у истим кутијама и ормарићима које је Гете користио, са његовим оригиналним рукописима на етикетама етикете. Овим начином истраживања пружа се јединствена прилика да се проучи Гетеова научна перспектива кроз материјални запис.