Још шест недеља зиме – мрмот Панксатон Фил видео своју сенку

Хиљаде људи присуствовало је годишњем догађају који је после филма Дан мрмота са Билом Марејем и Енди Мекдауел из 1993. године.

Обичај да ће мрмот предвидети колико ће још трајати зима укорењен је у европској аграрној култури, и означава средину између најкраћег дана у години на зимски солстициј и пролећне равнодневице.

У источној и централној Пенсилванији, где људи немачког порекла вековима посматрају годишњи излазак мрмота из хибернације, постоји традиција клубова мрмота и прослава које су независне од Фила.

Неки чак и одбацују догађај Панксатони који се одржава сваког 2. фебруара као недостојног ривала њиховим сопственим свечаностима, за које кажу да дају тачније временске прогнозе. Догађаји са мрмотима који предвиђају долазак пролећа одржани су у многим америчким државама и канадским провинцијама, а мање формалне прославе су се одиграле широм света.

У сваком случају, оно што је свима јасно, јесте да мрмоти нису поуздани прогнозери временских прилика.

„Знамо да је ово глупо; знамо да је ово забавно“, наводи Марси Галандо, извршна директорка Клуба мрмота Панксатони. „Желимо да људи овде дођу да се забаве.“

Порекло празника

Келтски народи широм Европе обележавали су четири дана која су на пола пута између зимског солстиција, пролећне равнодневице, летњег солстиција и јесење равнодневице. Оно што су Келти називали Имболк се обележава у слично време када хришћани славе Сретење, преточено у поруку Јосифовог и Маријиног представљања Исуса у Храму у Јерусалиму.

Древни људи су посматрали сунце, звезде и понашање животиња како би ускладили пољопривредне радове и друге одлуке, а пракса посматрања изласка животиње из зимске хибернације ради предвиђања времена има корене у сличној немачкој традицији која укључује јазавце или медведе. Пенсилванијски Немци су очигледно одабрали мрмота, ендемску врсту за источни и средњи запад Сједињених Држава.

Историчари су пронашли референцу у дневнику из 1841. године на временске прогнозе за мрмоте почетком фебруара међу породицама немачког порекла у Моргантауну, Пенсилванија, према речима покојног  професора Универзитета у Пенсилванији, Дона Јодера, чија је књига о Дану мрмота истраживала келтску везу.

Јодер је закључио да фестивал има корене у „древним, несумњиво праисторијским, метеоролошким предањима“.

Зашто се слави у Панксатонију

Панксатони је подручје које су населили Немци из Пенсилваније – и крајем 1880-их почели да га празнују организујући лов на мрмоте.

Филм са Билом Марејем побудио је поновно интересовање тако да су две године након што је објављен, организатори догађаја били озбиљно забринути због бучних посетилаца који пију целу ноћ, пењу се по дрвећу и непримерено понашају. Године 1998, вођа клуба мрмота који је носио одело мрмота вредно 4.000 долара пријавио је да га је напала група пијаних младића.

Алкохол је сада забрањен у Гоблерс Нобу, Филовом месту боравка, удаљеном око 123 километра североисточно од Питсбурга.

Мрмоти се могу наћи и на јеловнику

Мрмот је члан породице веверица и сродник је веверица и преријских паса. Такође је познат као свињоглавац, звиждаљка – или на жаргону пенсилванијског холандског, језика са немачким коренима, „grundsau“.

Мрмот су биљоједи који су сами по себи јестиви за људе, иако се не конзумирају широко. Њихов животни век у дивљини је обично две или три године.

Комисија за дивљач Пенсилваније каже да десетине хиљада ловаца улове више од 200.000 мрмота годишње.

Да ли је Фил ове године погодио

Уложени су и напори да се утврди колико су Филове прогнозе тачне, али поставља се питање шта значи „шест недеља зиме“. Тврдње да је мрмот видео или није видео своју сенку – и да је у стању да то саопшти човеку – такође су прихватљива територија за скептике и оне са мањком смисла за хумор.

По свим извештајима, Фил чешће предвиђа наставак зиме него рано пролеће.

Мрмоти су углавном усамљена створења која почињу да излазе усред зиме како би пронашла партнера. Наука која стоји иза тога да ли могу да направе било какве тачне временске предвиђања је у најбољем случају проблематична.

Међу скептицима су и Национални центри за информације о животној средини. Владина агенција је упоредила Филов рекорд са националним температурама у САД и закључила да је био у праву само у три од последњих 10 година.