Од љубавне баладе до суднице: како је „Every Breath You Take“ постала извор вишедеценијског сукоба

Овонедељна рочишта пред Врховним судом између Стинга и његових бивших чланова бенда „Полис“, Стјуарта Коупленда и Ендија Самерса, најновије су поглавље у животу песме чија се негативна енергија, чини се, проширила у стварни живот.

Every Breath You Take је предмет тужбе коју су Коупленд и Самерс поднели против Стинга, тврдећи да им дугује ауторске хонораре повезане са њиховим доприносом изузетно популарној песми, посебно од зараде од стриминга, процењене на укупно два милиона долара.

Стингов правни тим је узвратио да претходни споразуми између њега и његових чланова бенда у вези са њиховим ауторским хонорарима за песму не укључују приходе од стриминга – и тврдили су у претпроцењим документима да је пар можда „значајно преплаћен“.

На дан отварања рочишта, откривено је да је, од подношења тужбе, Стинг платио 870.000 долара како би надокнадио оно што је његов адвокат назвао „одређеним признатим историјским недовољним плаћањима“. Али још увек постоји много будућих потенцијалних зарада о којима се може расправљати.

Спор није око неког заборављеног хита, где чланови бенда желе само да прерасподеле стару зараду – свако тумачење споразума између чланова бенда имаће огроман и континуирани финансијски утицај.

Хит за сва времена

Док почињу саслушања, песма Every Breath You Take налази се међу 10 најстримованијих песама дневно широм света на Спотифају, са око три и по милиона репродукција само на тој платформи сваког дана: више од неких од најпопуларнијих песама скоријег доба.

На Спотифају, стримови су скочили за 89 одсто у 2024. години и само су наставили да расту, порасли су за додатних 36 одсто прошле године, са посебном популарношћу у Америци: САД, Мексико, Бразил, Немачка и Велика Британија су највећа тржишта за песму.

То чини песму Every Breath You Take изузетно вредним мотором за ауторске хонораре за објављивање (тј. писање песама), који се тренутно углавном усмеравају Стингу (он је једини наведени текстописац, иако Коупленд и Самерс добијају 15% од издаваштва преко споразума који датира још из 1977. године).

Балада је имала користи и од тога што је укључена у саундтрек серије Stranger Things, појављујући се у другој и четвртој сезони, и, као и многе друге песме које обожаваоци поново гледају целу научнофантастичну/фантастичну сагу, добила је подстицај на стримингу – али је такође била свеприсутна на Тик-току и ван серије.

Дошла је до првог места на топ-листама у Великој Британији и САД када је првобитно објављена 1983. године. А песма из 1997. године I’ll Be Missing You, постхумни трибјут Пафа Дедија и Фејт Еванс Ноторијус БИГ-у, која је у великој мери интерполирала песму, била је глобални хит. Али вечни успех Every Breath You Take крије различите облике сукоба у њеном срцу.

„Гадна мала песма“

Стинг је говорио како је кренуо да напише „романтичну, помало заводљиву“ песму и признао је да „није нимало оригинална; има стандардни низ акорда који је вероватно преузет из песме Stand By Me Бена Е. Кинга. (Такође је приписао инспирацију песми Пола Сајмона Slip Slidin’ Away – све занимљиви детаљи око судског рочишта усмереног на писање песама.)

Толико је класична да су истраживачи са Универзитета у Орхусу у Данској открили да је то најпривлачнија песма у смислу уклапања у ритмове свакодневног живота: „веома пријатна, можда чак и помало бљутава песма“, како ју је главни истраживач студије назвао 2021. године.

Али Every Breath You Take црпи своју моћ из пакленог трика који игра са слушаоцем. Стинг ју је задржао као нежну баладу са умирујуће једноставном и класичном структуром, испуњеном обећањима вечне љубави и подршке. Готово је могуће схватити те речи здраво за готово, а Фејт Еванс није морала много да мења да би је претворила у чисту песму оданости свом преминулом мужу.

Свира се, наизглед без ироније, на венчањима. Али Стинг је додао оно што је назвао „компулзијом иза тога, до тачке опсесије, где постаје помало злокобно“ – чинећи ову искрену изјаву љубави речима сталкера који не може да се опусти.

Постоји нешто блиско демонском у њеној мирној, одлучној манипулацији, а Стинг – који ју је назвао „гадном малом песмом, заправо прилично злом“ – чак се осећао примораним да разоткрије клетву синглом из 1985. који је озбиљно започео његову соло каријеру, If You Love Someone Set Them Free. „Морао сам да напишем противотров“, рекао је, „након што сам отровао људе овом ужасном ствари.“

Извор сукоба од самог настанка

Снимање албума Every Breath You Take је такође било кошмарно, као и цео изузетно популаран албум Synchronicity, на којем се појавио. „До времена Synchronicity-ја, били су сити један другог“, рекао је продуцент албума Хју Падгам. „Стинг и Стјуарт су се мрзели, и иако Енди није показивао толико отрова, могао је бити прилично мрзовољан – и у студију је било и вербалних и физичких сукоба.“

Управо их је Every Breath You Take скоро довело до тачке слома, а Коупленд се осећао осујећен због веома чврстог, правилног обрасца бубњева у песми. Падгам се сећао: „Стјуарт би рекао: 'Желим да ставим свој проклети део за бубњеве на то!' а Стинг би рекао: 'Не желим да ставиш свој проклети део за бубњеве на то! Желим да ставиш оно што ја желим да ставиш на то!' и то би се тако наставило. Било је заиста тешко... Такође се сасвим јасно сећам да сам радио пуном паром 10 дана... и да нисам имао ништа на траци што би могло да се пусти.“

Ако се Коупленд осећао ограниченим Стинговом визијом песме, Самерс је тврдио да је он имао дубљи утицај на њу: „Била је лоша док је нисам одсвирао“, рекао је 2016. године. Реагујући на демо-верзију коју је Стинг свирао преко клавијатурских акорда, Самерс је касније смислио арпеџирани гитарски риф, како је испричао, као начин да „усрећим ту копилад. Та песма је требало да буде избачена. Стинг и Стјуарт нису могли да се сложе око тога како ће бас и бубњеви ићи. Били смо усред Синхрониситија и Стинг каже: 'Па, хајде онда, уђи тамо и направи то по своме.' И ја сам то урадио у једном покушају. Сви су устали и аплаудирали.“

Физички обрачуни су се наставили на турнеји, а Коупленд је у тучи сломио једно од Стингових ребара. Коупленд је касније то протумачио као „тучу из зезања“, али су се раздори показали превише дубоким. Стинг је желео да истражује стварање музике са другима, а бенд „Полис“ се распао на врхунцу свог успеха, ушавши у легенду као један од најсвадљивијих рок бендова у историји.