Грузијски чај поново привлачи љубитеље ароматичног напитка и туристе

На зеленим брдима западне Грузије берба чаја је у току. Сестре Згенти воде малу фарму чаја у суптропском делу земље од пре девет година. Пажљиво се бира и бере лишће на биљкама. Оне су део новог таласа фармера који покушава да врати стару славу дуго запостављеној индустријској грани.

„Рад започињемо рано ујутру, раднице долазе у осам сати и остају цео дан. Када сакупимо лишће чаја, стављамо га у специјалне корпе а затим се превози до погона за производњу где процес почиње“, каже Лана Згенти, сусвласница фарме чаја.

Њихови преци су имали малу плантажу чаја, али су услед економске и политичке кризе деведесетих, као и хиљаде Грузина напустили земљу. Када су се сестре вратиле плантажа је била у очајном стању, али су одлучиле да крену у пројекат обнове па је за две године поново почела производња.

Процес производње ручно браног лишћа почиње у малом погону који се налази поред њихове куће. Чај се најпре исушује а завршава у виду малих, црних плодова спремних да буду спаковани и продавани. У тој земљи се чај узгаја од средине 19. века, а суптропска клима на западу Грузије је идеална за производњу.

„Клима и регион су веома повољни за узгој чаја у области Гурија. Важно је рећи да не користимо хербициде или пестициде због хладних зима и снега, чиме се на природан начин контролише развој штеточина. То нам омогућава да против инсеката користимо природна средства, без вештачких адитива“, објашњава Лана Згенти.

Клима заслужна за слаткасти укус чаја 

Слично је и у оближњем селу где још једна породица покушава да промени судбину индустрије чаја у тој земљи. Фарму воде отац и син, Дато и Габријел Тенишвили.

„У једном тренутку су све плантаже чаја биле запуштене а све велике фабрике су пропале. Уместо чаја који више није био исплатив људи су почели да узгајају боровнице и лешнике и сви су уништавали засаде чаја“, наводи Габријел Тенишвили, сувласник фарме чаја Тени.

Плантажу је основао отац Дато. Узгаја се бели, црни и зелени чај, а како тврде, због климе, чај има фини, слаткасти укус. Ипак, и поред постојања сличних фарми у области Гурија, садашња производња је само два одсто некадашње, свуда су напуштене фабрике чаја као подсетник некадашње велике производње.

„У Грузији сезона чаја траје шест месеци, од априла до октобра. Лишће чаја има пола године да добије слаткоћу, микро и макро хранљиве састојке и да се припреми за будућу вегетацију. Грузијски чај је природно слађи од многих других“, истакао је Габријел Тенишвили.

У свету расте интересовање за грузијски чај па се овакви мали произвођачи надају да њихови напори неће само довести до оживљавања историјски важне индустријске гране већ и до процвата у будућности.