Украдена римска статуа стиже кући ─ Турска враћа Марка Аурелија

Након више од шест деценија у Сједињеним Државама, статуа је званично враћена као резултат сложене истраге коју је водило турско Министарство културе и туризма у сарадњи са америчким властима. Министар културе и туризма Турске Мехмет Нури Ерсој објавио је овај повратак на друштвеним мрежама, називајући исход „историјским достигнућем“.

Нури Ерсој је нагласио је упорност и одлучност потребе за враћањем статуе: „Били смо у праву, одлучни, стрпљиви – и победили смо. Прикупили смо потребне доказе уз мукотрпни труд и вратили 'Цара филозофа' у земљу којој припада".

Статуа Марка Аурелија датира из периода између другог и трећег века нове ере, и сматра се једним од најлепших примерака бронзаних скулптура из римског периода у Анадолији. Однели су је из Бубона, који се налази у данашњој провинцији Бурдур, после неовлашћених ископавања. Дело је на крају доспело у колекцију Музеја уметности у Кливленду у Охају.

Покојна професорка Џале Инан, истакнута личност у турској археологији, прва је раније скренула академску пажњу на право порекло статуе. Њен темељни рад отворио је пут развоју случаја на међународној сцени.

Заједничка операција заснована на науци, праву и дипломатији

Године 2021, заједничку истрагу покренули су Министарство културе и туризма Турске, Канцеларија окружног тужиоца Менхетна у Њујорку и Министарство за истраге националне безбедности САД (HSI).

Циљ није био само да се пронађе статуа Марка Аурелија, већ и други римски артефакти узети из Бубона, укључујући главе и статуе царева као што су Луције Вер, Септимије Север и Каракала.

Кроз опсежна архивска истраживања, исказе сведока из пљачке 1967. године и прецизна поређења између мера стопала статуе и њене оригиналне основе у структури Себастион у Бубону, тим је прикупио јаке доказе. Откриће сличних дизајна сандала током ископавања у оближњој Кибри било је додатна потврда.

Правна битка поткрепљена форензичком археологијом

Музеј уметности у Кливленду оспорио је везу статуе са Бубоном на суду након што је наредбом Врховног суда Њујорка дозвољено да се статуа заплени 2023. године. Као одговор, Турска је пристала на научне анализе како би поткрепила своју тврдњу, укључујући геохемијска испитивања спроведена у немачком Археометријском центру „Курт Енгелхорн".

У мају 2024. године, стручњаци Министарства узели су силиконски калуп стопала статуе и упоредили га са основама у Бубону. Узорци земљишта су такође прикупљани са изузетном пажњом. Због стврднутог стања земљишта унутар статуе, тим стручњака је морао ручно да извади узорке.

Како је објаснила шефица Одељења за борбу против кријумчарења (Kacakilikla Mucadele Dairesi), Зејнеп Боз, „био је то тренутак када смо морали да се ослонимо на инстинкт. Копали смо и ноктима да бисмо извукли земљу.“

Лабораторијски тестови су потврдили да се трагови земљишта пронађени унутар статуе Марка Аурелија подударају са земљиштем пронађеним у другој статуи заплењеној 1967. године, која се сада налази у музеју Бурдур. Ови докази су убедили представнике Музеја уметности у Кливленду да се повуку и прихвате повратак статуе.

Повратак статуе Марка Аурелија турско министарство је описало као прекретницу у борби земље против трговине културним добрима. Званичници су нагласили да ово није била само репатријација, већ значајна демонстрација међународне сарадње, правне строгости и научне прецизности.

Министар Ерсој је додао да ће статуа ускоро бити изложена на посебној изложби у Анкари. Такође је изразио захвалност тимовима за културно наслеђе Министарства, јединици за археолошка ископавање Бубона, музеју Бурдур и компанији Туркиш Ерлајнс на олакшавању транспорта статуе из Сједињених Америчких Држава.