Рајко Милошевић Гера: Тарантино ми је дао пуну слободу у адаптацији Ђангове освете
Један је од најпознатијих и најутицајнијих стрипских цртача на свету, са Квентином Тарантином је направио стрипску адаптацију филма „Ђангова освета“, а Рајко Милошевић Гера каже да је искреност најважнија у послу и животу.
„Семјуел Л. Џексон је читао серијал Скалпирани, што је најзначајнија књига коју сам радио, и то је изјавио у једном ток-шоу програму и онда је Квентину препоручио мене. Људи очекују да чују неке анегдоте о раду са Тарантином, али то је веома директан и озбиљан посао, врло професионално“, каже Гера о сарадњи са познатим редитељем.
Ипак, додаје да је била велика част радити са Тарантином, који је потпуно стао иза пројекта и дао му одрешене руке да чак и мења сценарио уз речи „овај човек може да ради шта год хоће“.
О серијалу Скалпирани, који прати живот у индијанском резервату, каже да је инспирацију нашао у Маринковој Бари.
„Тема је заправо – сиромаштво. Они живе исто као наши другари Роми из Маринкове Баре. Ја сам имао неке другаре и долазио често и страшно ми је помогло то искуство. Невероватно је колико једна прича може да се комплетира том димензијом кад прођете кроз нешто“, истиче познати цртач стрипова.
Страст према цртању стрипова приписује срећи.
„Сви то зову талентом, али је чиста срећа. Ја сам почео са две године, стално сам цртао. То је као кад неко воли да игра кошарку, ћелије вам се поређају на такав начин да вас привлачи једна ствар. Јесте то таленат, али је у суштини лутрија и срећа“, објашњава Гера.
Стрип као уметност је, сматра, и даље веома цењен у свету, али постоји опасност од комерцијализације, као и са многим другим аспектима живота.
„Срозавање свега и подвођење у неки систем. Стрип, односно уметност било које врсте, није систем. Искреност је најважнија. Не можете да лажете. Ако имате неки таленат и адут, не смете да га преварите, да преварите свој занат, морате да будете искрени. То је најважније, да долази изнутра“, истиче познати цртач стрипова.
Коментари