Дијаманти – гламур, вечност и крв

Када је канадска рударска компанија „Лукара дајмонд“ (Lucara Diamond Corp) ових дана објавила проналазак епохалног камена од 2.492 карата у Боцвани, многи геолози широм света су трљали очи у неверици.

Да је данас жива, реакција оскаровке Елизабет Тејлор на овај камен сигурно би била вредна цитата. Њена изрека „Великим девојкама требају велики дијаманти“ и љубав према накиту биле су легендарне, а њена приватна колекција једна је од најскупљих на свету, укључујући невероватан дијамант Тејлор Бартон од 69 карата. То је 60 пута веће од просечног дијаманта на вереничком прстену у САД данас.

Зашто су људи толико привучени дијамантима? Шта их чини посебним? Одговор је вишеслојан попут бриљантно брушеног дијаманта – почиње од његових својстава, као најтврђег материјала на Земљи, са највишом топлотном проводљивошћу.

Сузе богова

Дијаманти су први пут откривени у Индији, где су људи веровали да су настали када је муња ударила у камен. Стари Грци су мислили да су то сузе богова или отпали комадићи звезда. Вековима су били цењени због сјаја и тврдоће, веровало се да имају лековита, па чак и магична својства. Индијски краљеви су носили небрушене дијаманте у накиту или као амајлије у борби.

До почетка 14. века дијаманти из Индије су проналазили пут до великих европских градова, што је довело до прве индустрије обраде дијаманата у Венецији и Брижу.

Дијамантски прстен, који је надвојвода Максимилијан Аустријски понудио Марији од Бургундије 1477. године, често се сматра првим вереничким прстеном са дијамантом. Али заправо је Жан-Батист Таверније, француски трговац драгуљима и путник из 17. века, био тај који је „заразио“ европску елиту дијамантима.

Познат по путовањима у Индију и Персију, Таверније је доносио многе познате камене на дворове широм континента. Један од његових најбољих купаца био је француски краљ Луј XIV, који није могао да се засити својих дијаманата.

Опсесија која је, према историчарки и ауторки Аџи Раден, комбинација психологије и оптике.

„Полудимо када видимо сјај, јер смо буквално предодређени да тражимо светлуцаво. Сва жива бића која могу да виде програмирана су да траже нешто светлуцаво, јер то асоцира на воду, а вода је живот.“

Слоган века

„С друге стране“, додала је, „дијаманти су предмет и објекат невероватне, век дуге, оригиналне маркетиншке кампање која је на граници војне пропаганде.“

Она мисли на култну рекламну кампању компаније "De Beers", која је урезала дијаманте у свест јавности. Основан од стране британског империјалног тајкуна Сесила Роудса 1888. године, "De Beers" је контролисао производњу већине светских дијаманата више од једног века. Са обиљем дијаманата из новооснованих рудника Јужне Африке, Роудс је схватио да је једини начин да повећа њихову вредност контрола понуде, односно вештачко стварање оскудице.

Али када је глобална продаја дијаманата опала након Велике депресије 1930-их, "De Beers" је ангажовао рекламну агенцију "N.W. Ayer & Son" из Филаделфије да подстакне потражњу. Резултат кампање из 1948. био је ништа мање од преврата.

„Дијаманти су вечни“ није само повезало дијаманте са романтиком и вечном љубављу, већ је пионирски увело производ у Холивуд, филмове и песме, на крају користећи популарну културу да створи потребу за дијамантима.

Продаја вереничких прстенова са дијамантима је експлодирала, а слоган „Дијаманти су вечни“ и данас опстаје. Године 1999. проглашен је за рекламни слоган века.

Романтизовање камена (дијаманти у популарној култури)

Дијаманти светлуцају свуда у популарној култури, а од када су први пут откривени, имали су огроман утицај на начин на који размишљамо.

Најстарија штампана књига на свету је Дијамантна сутра на кинеском језику. Датира из 868. године, а дијамант се користи као метафора за пробијање илузије како би се пронашла чиста истина.

У литератури, дијаманти су инспирисали сасвим нове жанрове: роман Вилкија Колинса из 1868. године Месечев камен о украденом индијском дијаманту био је шаблон за модеран детективски роман. А синестетички квалитет дијаманата у популарној музици – Луси у небу са дијамантима „Битлса“ или Ријанин хит Diamonds – није изгубио ни трунку своје привлачности.

Уметници су искористили дихотомију дијаманата као симбола конзумеристичког друштва и врхунског луксуза. Енди Ворхол је додао ноту својој серији свилених отисака Ципеле са дијамантском прашином из 1980. користећи праву дијамантску прашину, док је Демијан Хирст одвео ову контрадикцију у екстрем постављањем 8.601 дијаманта на гипс људске лобање.

У међувремену, дијамантска прашина се може наћи свуда, од прецизних бушилица до турпија за нокте, па чак и у луксузним кремама за лице, а потенцијал дијаманата као следеће генерације полупроводничког материјала активно се истражује.

Тамна страна дијаманата

Али прича о дијамантима није увек блистава, и многи познати каменчићи призивају сложену и спорну историју колонијализма. Као легендарни кохинор, који је и даље један од врхунаца британских краљевских драгуља.

Пореклом из Индије, дијамант кохинор од 105 карата преживео је векове интрига и освајања, пре него што је десетогодишњи махараџа из Пенџаба био присиљен да га преда краљици Викторији 1849. године.

Након смрти краљице Елизабете Друге у септембру 2022. године, позиви за његов повратак постали су гласнији у неколико земаља. Одлука да се кохинор не укључи у круну краљице супруге Камиле за крунисање краља Чарлса тумачена је као чин дипломатске осетљивости и покушај да се избегне контроверза.

Канадско-индијска уметница и дизајнерка Рина Ахлуалија, која је узела кохинор као тему у својим сликама, каже да је он и данас за многе Индијце конфликтан симбол. „То је много више од обичног драгог камена“, рекла је. „Пошто потиче из Индије, представља и понос и веома болно подсећање на колонијалну прошлост земље.“

Популарна култура такође је имала улогу у укорењивању тамне стране дијаманата у колективну свест, као што се види по трајној мрљи „крвавих дијаманата“. Овај термин се појавио 1990-их како би описао дијаманте ископане и продаване за финансирање оружаних сукоба, при чему су земље попут Сијера Леонеа и Анголе постале симболи тог проблема.

Глобална осуда довела је до успостављања шеме сертификације 2003. године како би се регулисала трговина необрађеним дијамантима. Али када је Холивуд донео овај проблем на велико платно филмом Крвави дијамант, његово графичко приказивање трговине дијамантима као покретача суровог насиља остало је дубоко укорењено у свести људи.

Фактор који је допринео неопходној промени у понашању индустрије, јер су угледни играчи на тржишту дијаманата почели да дају предност могућности праћења порекла и користи за заједнице у земљама које производе дијаманте.

Дизајнерка Сата Матури, рођена у Сијера Леонеу, примећује да је порекло од огромне важности у данашњем свету. „Више није само ‘лепо имати’ – то треба да буде саставни део онога што радите.“

„Мислим да данас не постоји оправдање за дизајнера или било кога у овој индустрији да каже како не може да набавља дијаманте на одговоран начин, јер постоји технологија која то омогућава“, додаје Матури.