Колико у кафићу плаћамо услугу, престиж и амбијент, а колико заправо – кафу

Док уживамо у кафи у кафићу, не плаћамо само омиљени напитак, него и амбијент и локацију на којој седимо. За који ћемо се кафић одлучити не зависи само од цене, а кафа у Београду може да се попије и за 150 динара, и за неколико стотина динара.

Иако је 11 сати, има гостију у кафићу недалеко од Скупштине, у самом центру Београда. У крају има више угоститељских објеката. У сваком има људи, а цене су различите.

У једном од многобројних кафића у централним градским улицама кафу ћете платити око 150 динара, еспресо са млеком је нешто скупљи, док је нес кафа 200 динара у просеку. Наравно, има и кафића где су ове цене знатно више, као што је зона Кнез Михаилове улице или Бетон хала.

У прилог томе говори и фотографија која се ових дана дели по друштвеним мрежама, на којој је писало упозорење: „Обратите пажњу на цену кафе". С разлогом, две домаће у коштају 610 динара. Веровали или не у неким локалима је и скупље.

На Петловом брду, тачно 13 километара од центра града, кафа кошта 120 динара, тридесетак динара јефтиније него у центру.Није исто ако је то једини кафић у крају, или ако их има више у околини. Због тога, правило да су на периферији ниже цене, не важи увек.Заправо, не плаћате само кафу, него и амбијент: музика, конобари са лептир машнама, свира пијаниста, кристални лустери.... То све утиче и на цену десерта.

У просеку, у Београду један колач кошта 450 динара. У центру Беча, на пример, кафу и парче сахер торте, платили бисте 15 евра.

У Италији, око Колосеума, кафу ћете платити чак 12 евра. Тамо на цену утиче и то да ли ћете стајати за шанком или седети у башти.

У Немачкој, за кратки излазак у кафић морате имати најмање 10 евра.

„Цене у кафићима у Немачкој су протеклих година дуплиране. Тако се сада за шољицу еспреса даје два до три евра, за капућино 3,5 до четири евра, а за шољу чаја од три до шест евра. Флашица киселе воде стаје три до 3,5 евра, а газирани и негазирани сокови су 3,5 до пет евра за флашицу“, каже Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.

Истина је да цена не прати увек квалитет и да најскупље не мора да буде и најбоље. А гужва у неким локалима некада говори више о престижу, него о квалитету услуге.