Историја уткана у слаткише

Исток и Запад су се одувек сусретали баш на нашим просторима, некад у миру, чешће у рату. Још чешће су се угледали један на другог и размењивали оно највредније. И храна је део тога. Запад је волео зачине и слаткише са Истока, а Исток брзу храну са Запада. Ми смо имали привилегију да пробамо и једно и друго.

Торта на столу била је питање престижа, али и повода да се такво нешто припреми.

„Свакако је био престиж. Морамо знати да је Београд био јако, и мали просторно и по броју становника, тако да је био престиж имати слаткише. Када гледамо неке јеловнике владарске породице види се како се баш ту на јеловницима појављују престижни слаткиши који су дошли са Истока и са Запада. И онда кад хоћете да дате некакав значај, онда ставите неки оријентални слаткиш, или неки са Запада. Били су престиж док слаткиши нису постали демократско право“, наводи Јово Анђић, аутор програма „Слатки Београд“.

Неке посластице постале су део традиције или су пратиле одређени обичај. Рецимо, нема Младенаца без медењака. Данас се већина може наћи у посластичаницама.

Торта се није могла правити без завидног знања.

„Рекло би се да све то почиње од нас, али то није истина. Рецимо имали смо радио емисије. Видимо да је један значајан део емисија на Радио Београду био посвећен припреми хране и колача“, каже аутор програма „Слатки Београд“.

Прва фабрика шећера у Београду отворена је на Чукарици, а најстарија домаћа торта је Калемегдан шнит.

„Москва шнит је један од најпознатијих колача и рекло би се да је он стар колач, али је стар само око 50 година. Истражујући, ја сам дошао до једног другог колача, заправо једног слаткиша, то је торта која се зове Калемегдан шнит, која се од пролећа ове године може наћи у једној београдској посластичарници. То је колач који је 50 година старији од Москва шнита. Тако да је и у слаткише уткана историја. Та торта се могла појести у посластичарници Академија. У згради Академије наука се некада налазила посластичарница“, наводи Јово Анђић.

Нема више слаткиша који су недоступни домаћим мајсторима посластичарства. Надохват руке су нам различите посластице и са Истока и са Запада. Аутентичност домаће, а самим тим и београдске посластице задржале су ванилице. Рецепт наше најстарије торте, Калемегдан шнит, чува се у Угоститељко-туристичкој школи у Београду.